За време светског рата ова је црква много настрадала. Заузимањем Кола српских сестара из Смедерева црква је обновљена 1923 године, али површно, само онолико колико је било неопходно да би црква могла служити. Године 1934—1937 реновирана је темељно: израђена је изолација од влаге, направљен мермерни иконостас, изведене су певнице и предикаоница, набављени велики импозантни полијелеји. Сликарске радове извршио је руски академски сликар г. Андрија Биценко. На све те оправке утрошила је црквена општина око 2,000.000.— динара. Тако је дело самоуког зидара из Папрадишта код Велеса у многоме модернизовано и улепшано. Ваља знати да је Мајстор-Андреја зидао и велику нишку и сарајевску цркву, иако је био прост дунђерин старога кова.
Гроб и споменик Димитрија Давидовића
Димитрије Давидовић био је један од наших првих новинара. Са Димитријем Фрушићем покренуо је у Бечу „Новине сербске” 1813 године. По преласку у Србију био је секретар кнеза Милоша, писац Сретењског Устава, министар унутрашњих дела и просвете, кнежев заступник у Цариграду, писац и просветни радник. Кад је пао у немилост код кнеза Милоша, повукао се у Смедерево, где је купио 40 коса ливаде, 8 дана орања, 10 мотика винограда са неколико стотина комада шљива и воћа у Ћириловцу, а у вароши на најбољем месту двоспратну кућу са више дућана. Ту је у Смедереву и умро на Благовести 1838 године и сахрањен код старе цркве. Године 1883 обновила му је гроб Уједињења омладина на иницијативу Смедеревског Гласника. Многи кижевници и јавни радници стекли су се тада у Смедереву, међу којима и Милован Миловановић, који је том приликом држао и велики говор. На гробу Давидовићеву чита се овај натпис:
Димитрие Давидовићь Савь Србин Родіо се у Земуну у царству аустри- СКОМь 12 октомврія
14
