Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite,
Ljubav me primaga da umrem krozi te!
Tijem ne ktî zamirat, ar oči utiču
Tve gizde pozirat kojim se vas diču;
Ni mi kti zabavit, molim te za milos,5
Sluga se tvoj pravit, zač mi je usilos.
Pokle mi s', gospoje, u prsijeh mojih stril,
I duše još moje ti s' vilo, veći dil.
Ar meu svim vilama i meu sva još dobra
Gospođa s' ti sama, mê srce ku obra.10
Ni pomnjim za ino na saj svit što viđu
Neg tebi jedino u milos da priđu.
Nis' tvrđa kamena, nit može toj biti,
Gdi s', vilo, ljubljena, da nećeš ljubiti.
Najliše ki t' mlados s životom dariva15
Na svaku tvu rados vas svoj vik da biva.
A uzrok tomu bi tva lipos, sunačce,
Ku velmi obljubi me željno srdačce.
Ar ljubav tolika hitro ga pritvori,
Anđelska tva slika da na njem sva gori.20
Tebi me još izda ter u hip on sveza
S kripostju jur zvizda od tretih nebesa,
Da uze ljuvene, dokle na svit hodim,
Ne zdriješim ja s mene, ni je se slobodim.
Smiljeno cić toga ja te ću pomolit,25
Vrh mene svim tvoga ne kti se oholit.
Reci se da s' moja, za bijelo tve lice,
Jur moja gospoja, a ja tvoj, ružice.
A mnom se neć' stidit meu vile gizdave,
Nu ti će zavidit cić hvale i slave.30
Na svakom veselju u pjesnijeh gdi sloveš,
Za gizdu još velju kruna se svim zoveš.
Svemu je svrha smrt, nu samo slavan glas
Ne može nigdar strt, ar nad njim ne ima vlas
Krostoj se ć' mnom, vilo, vrhu svih dičiti,35
Istom me jur milo kti k sebi primiti!
A platu ja inu za moj trud ne prosim,
Neg tebe jedinu u prsijeh ku nosim.
