O cvite nemili, ki kroz tve zlo dilo
* * *
O cvite nemili, ki kroz tve zlo dilo
srce mi prostrili odveće nemilo,
ki je toj razlog prik, ja tebi krv moju
ne branju, da je vik zapovid na tvoju,
a ti neć milosti ni malo da stvoriš
mojojzi mladosti, ku jadno sve moriš?
Još ufam u boga, da se ćeš kajati,
kad mene neboga uzbudeš strajati,
i da ćeš kroz tugu u suzah još riti:
kak' ovo ktih slugu čin't' virna umriti,
koji mi tuj ljubav nosil je na sviti,
da za me kti jur prav nepravo umriti?
Nu meni taj kasna milosti biće har,
a tebi lje časna neće bit nikadar.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|