О цвите немили, ки кроз тве зло дило
* * *
О цвите немили, ки кроз тве зло дило
срце ми прострили одвеће немило,
ки је тој разлог прик, ја теби крв моју
не брању, да је вик заповид на твоју,
а ти нећ милости ни мало да створиш
мојојзи младости, ку јадно све мориш?
Још уфам у бога, да се ћеш кајати,
кад мене небога узбудеш страјати,
и да ћеш кроз тугу у сузах још рити:
как' ово ктих слугу чин'т' вирна умрити,
који ми туј љубав носил је на свити,
да за ме кти јур прав неправо умрити?
Ну мени тај касна милости биће хар,
а теби ље часна неће бит никадар.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|