O gospoje svijeh gospoja,
kojoj dah se sam za slugu,
već ne moguć trpjet tugu
tuj, ku s tebe mlados moja
sveđer pati,5
silan ti sam sad kazati,
neka pozna tva lipota,
u koj tuzi od života
bitje moje sve se trati
tebi dvore.10
Od plača su oči more,
a srce je plam ognjeni,
koji ne da viku meni
uzet svu noć tja do dzore
pokoj mili.15
A uzdah tako zlo me cvili,
er ni srca tač nemila,
ki začuvši ma gorčila
neće sa mnom da plač dili
u sva dila.20
Time, željo moja mila,
velmi smirno ja te molju,
nemoj činit kroz nevolju,
da ljuvena huda sila
smrt mi zada;25
nu čin', da te razlog vlada,
er pravedno nije sluzi
vernu činit', da u tuzi
sve uzdiše grozno s jada,
ki ga mori.30
Nu hteć, dobro da govori
svak na tebe, diko moja,
izbavi me zla pokoja
pri, nego me doć umori
smrt žestoka.35
