ОДА.
Писац: Динко Рањина
354. песма Пјесни разлике


ОДА.


* * *


   О госпоје свијех госпоја,
којој дах се сам за слугу,
већ не могућ трпјет тугу
туј, ку с тебе младос моја
                        свеђер пати,5
   силан ти сам сад казати,
нека позна тва липота,
у кој тузи од живота
битје моје све се трати
                        теби дворе.10
   Од плача су очи море,
а срце је плам огњени,
који не да вику мени
узет сву ноћ тја до дзоре
                        покој мили.15
   А уздах тако зло ме цвили,
ер ни срца тач немила,
ки зачувши ма горчила
неће са мном да плач дили
                        у сва дила.20
   Тиме, жељо моја мила,
велми смирно ја те мољу,
немој чинит кроз невољу,
да љувена худа сила
                        смрт ми зада;25
   ну чин', да те разлог влада,
ер праведно није слузи
верну чинит', да у тузи
све уздише грозно с јада,
                        ки га мори.30
   Ну хтећ, добро да говори
свак на тебе, дико моја,
избави ме зла покоја
при, него ме доћ умори
                        смрт жестока.35




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.