Ne mnju med od pćela da ima tuj slados,
krunice vesela, ku ima tva rados;
jer slavni razum tvoj toliku ima moć
da človik vas čin svoj cjeć njega bude oć.
Kad prideš gdi na zbor, gospođe gizdava, 5
tvoj razum i razbor vesel'je svim dava;
obični razgovor od tebe svak ima,
želi te svaki dvor, rado te svak prima.
Lav bi stal, mnju, krotom, ka je zvir ohola,
gdi tvoj smih s dobrotom izmišaš napola; 10
er na svit nî človik toliko zlovoljan
tko našal ne bi lik kon tebe podoban.
Ter veće rit ne vim: gdi godi tî pride,
ondi se vidi svim da sunce izide;
jer tuj rič ne veliš koja se ne poje, 15
zatoj se sva želiš, gizdava gospoje.
Cić toga, tko tirit želi te ljuveno,
nemoj mu zamirit tve ličce rumeno;
ako ti drago nî, okrivi razum tvoj
ki veće svak scini negoli život svoj.20
Напомена
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.