Molim te gospođu, ne budi srdcem lav

Molim te gospođu, ne budi srdcem lav
Писац: Шишко Менчетић

155. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Marija.

* * *

Molim te gospođu, ne budi srdcem lav,
   ter ne da' da pođu skončat se za ljubav,
   zač pamet razdiru u želji ljuveni,
   kad godi poziru tvoj obraz rumeni.
Ar u njem meni sja prisvitlo sunačce, 5
   zatoj sad venem ja i moje srdačce;
   zatoj mi zamiru ne ima' svršeno,
   ako te ja tiru i slidim ljuveno.
Rači se čudit još gdi sam ja dosad živ,
   ter mi rec': kako mož odolit tolik gniv? 10
   ki trplju s trudom sve, moj cvite izbrani,
   želeći ličce tve ko mi se sve brani.
Jer sama viditi toj moreš, ružice,
   što bude sliditi od tvoga služice;
   ar svaki čas i hip ličca mi poblide, 15
   kad godi obraz lip tvoj odkud izide.
A zatoj još molju, gospoje od gospoj,
   ne čin' tač da bolju u tuzi ljuvenoj;
   ja drugo ne želim, moj venče gizdavi,
   ner da se veselim kon tvoje ljubavi.20

Напомена

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.