Moje čisto zlato, pokli me Bog stvori,
Odlučen bih na to da me ļubav mori.
Gliubav me taj mori sa svu ńe usilos
Tere mi govori: trpi sve za milos!
Svaki je rok blizu, zač ga vrime dvigne,5
Dni duzi tač nisu da ih noć ne stigne.
Ja taj rok čekaje potrajah svu mlados
I svak čas ufaje tuj prijat ńe rados,
Jurve sam usahnut milos tuj želeći,
Ni možem odahnut boležļiv cvileći.10
Oh, dobro sad vidim da mi gre skončanje,
A svak čas li slidim ļuveno ufanje.
Ni možem izreći, čim hrlo dni lete,
A ni moć uteći od smrti proklete.
Roka smrt ne dava, slidi nas dan i noć,15
Jur je ńe sva slava, vrh svega ima moć.
Smiļenja ne ima što da nas otkupi,
Ar zlato ne prima kad k nami pristupi.
Eto, kroz taj uzrok mnim prî ću umriti,
Ner budem tadi rok mom srcu viditi.20
Nu s’, vilo, ti ona ka mi mož’ ugodit
I segaj zakona u mal hip slobodit.
Togaj te cić molim za svitle tve oči,
Da se tač ne bolim, taj mi rok izroči.
Imaj me za slugu sve dni moga vika,25
Odnes’ mi tuj tugu, daj mi rani lika.
A mene ć’ jur steći i sebi slavan glas,
I moćeš još reći na tvoju da sam vlas.
