Моје чисто злато, покли ме Бог створи,
Одлучен бих на то да ме ļубав мори.
Глиубав ме тај мори са сву ńе усилос
Тере ми говори: трпи све за милос!
Сваки је рок близу, зач га вриме двигне,5
Дни дузи тач нису да их ноћ не стигне.
Ја тај рок чекаје потрајах сву младос
I свак час уфаје туј пријат ńе радос,
Јурве сам усахнут милос туј желећи,
Ни можем одахнут болежļив цвилећи.10
Ох, добро сад видим да ми гре скончање,
А свак час ли слидим ļувено уфање.
Ни можем изрећи, чим хрло дни лете,
А ни моћ утећи од смрти проклете.
Рока смрт не дава, слиди нас дан и ноћ,15
Јур је ńе сва слава, врх свега има моћ.
Смиļења не има што да нас откупи,
Ар злато не прима кад к нами приступи.
Ето, кроз тај узрок мним прî ћу умрити,
Нер будем тади рок мом срцу видити.20
Ну с’, вило, ти она ка ми мож’ угодит
I сегај закона у мал хип слободит.
Тогај те цић молим за свитле тве очи,
Да се тач не болим, тај ми рок изрочи.
Имај ме за слугу све дни мога вика,25
Однес’ ми туј тугу, дај ми рани лика.
А мене ћ’ јур стећи и себи славан глас,
I моћеш још рећи на твоју да сам влас.
