Mikova ljuba
Miko šeće po Budimu gradu,
On zagleda kola i divojku,
Ter mu veli budimska divojka:
„Ča se šećeš po Budimu-gradu,
Je ii misliš Budim-grad predati, 5
Al z Budima divojku speljati?“
„„Tak’ ti Boga, budimska divojka,
Niti mislim Budim-grad predati,
Nit’ z Budima devojku speljati;
Neg sam služil kralja budimskoga, 10
Služil sam ga dvajset i tri leta,
Pak mi ni dal ni plaće ni mita.““
To j’ divojka kralju povedala:
„Tak’ vam Boga! naš kralju budimski,
Ča se jako Miko na vas tuži, 15
Da vas služil dvajset i tri leta,
Ne daste mu ni plaće ni mita.“
„„Recite mu, da on dođe k meni,
Dati ću mu konja arapskoga,
Dati ću mu triest dukat zlatnih.““ 20
Miko pride, šepavo ga prime,
I on šepa priko polja ravna.
Putem nađe neku tuđu majku,
Tuđu majku ružice gojeći;
Ke j’ gojila, suzami j’ zalila, 25
Ke trgala, s vlasi je vezala.
„Ča se žališ, stara tuđa majko?"
„„Imala sam sina jedinoga,
Ter je služil kralja budimskoga,
Služil ga je dvajset i tri leta, 30
Pak mu ni dal ni plaće ni mita.
Ali ni mi ni za sina Mika,
Kako mi je za mladu nevestu,
Ka se sutra za drugog udaje!““
„Ostan zbogom,stara,tuđa majko!“ 35
Ode Miko, vrže se na konja,
Ide jašuć preko gore črne,
Dok prijaše k nevestici v’ dvore,
Miko peva pesme glasovite:
„Črni gavran svoje gnijezdo gradi, 40
Gradil ga je dvajset i tri leta,
Priletila ptica lastavica
Gavranu je gnljezdo raznosila!“
Tada reče mlada nevestica:
„Mučte malo, draga svaćo moja, 45
Evo Mika, prve sreće moje!
Svaki dan sam Boga zazivala,
Da bi mi dal prvu sreću Mika,
Evo Mika! Bogu hvala lipa!
Iz Poljaninove zbirke.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
