Микова љуба
Мико шеће по Будиму граду,
Он загледа кола и дивојку,
Тер му вели будимска дивојка:
„Ча се шећеш по Будиму-граду,
Је ии мислиш Будим-град предати, 5
Ал з Будима дивојку спељати?“
„„Так’ ти Бога, будимска дивојка,
Нити мислим Будим-град предати,
Нит’ з Будима девојку спељати;
Нег сам служил краља будимскога, 10
Служил сам га двајсет и три лета,
Пак ми ни дал ни плаће ни мита.““
То ј’ дивојка краљу поведала:
„Так’ вам Бога! наш краљу будимски,
Ча се јако Мико на вас тужи, 15
Да вас служил двајсет и три лета,
Не дасте му ни плаће ни мита.“
„„Реците му, да он дође к мени,
Дати ћу му коња арапскога,
Дати ћу му триест дукат златних.““ 20
Мико приде, шепаво га приме,
I он шепа прико поља равна.
Путем нађе неку туђу мајку,
Туђу мајку ружице гојећи;
Ке ј’ гојила, сузами ј’ залила, 25
Ке тргала, с власи је везала.
„Ча се жалиш, стара туђа мајко?"
„„Имала сам сина јединога,
Тер је служил краља будимскога,
Служил га је двајсет и три лета, 30
Пак му ни дал ни плаће ни мита.
Али ни ми ни за сина Мика,
Како ми је за младу невесту,
Ка се сутра за другог удаје!““
„Остан збогом,стара,туђа мајко!“ 35
Оде Мико, врже се на коња,
Иде јашућ преко горе чрне,
Док пријаше к невестици в’ дворе,
Мико пева песме гласовите:
„Чрни гавран своје гнијездо гради, 40
Градил га је двајсет и три лета,
Прилетила птица ластавица
Гаврану је гнљездо разносила!“
Тада рече млада невестица:
„Мучте мало, драга сваћо моја, 45
Ево Мика, прве среће моје!
Сваки дан сам Бога зазивала,
Да би ми дал прву срећу Мика,
Ево Мика! Богу хвала липа!
Из Пољанинове збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
