MAJKA KĆERCI TIHO PRAVI
Majka kćerci tiho pravi:
ti si cvietak moj gizdavi,
draga kćerce, diko moja,
oholi me sreća tvoja.
Množ se moma tuj davaše, 5
tebe mladu izabraše;
i hrabru si vele obična,
er si njemu sva prilična.
I moje si dobre ćudi,
od koje je hvala svudi. 10
Mnozi te su izhulili,
da b' te hrabru omrazili;
a ti mu si po sred srca,
a neka jim srce puca.
Ti dopade dobre sreće 15
s hrabra, koga nije veće
vriedna roda ponosita,
i razumna i bogata.
Nastoj, kćerce, da ugodiš,
i njegovu majku služiš 20
neka reku: kćerce mila;
razumna te 'e majka učila,
od radosti vele vriedna,
umiljena, blaga, medna.