МАЈКА КЋЕРЦИ ТИХО ПРАВИ
Мајка кћерци тихо прави:
ти си цвиетак мој гиздави,
драга кћерце, дико моја,
охоли ме срећа твоја.
Множ се мома туј даваше, 5
тебе младу изабраше;
и храбру си веле обична,
ер си њему сва прилична.
I моје си добре ћуди,
од које је хвала свуди. 10
Мнози те су изхулили,
да б' те храбру омразили;
а ти му си по сред срца,
а нека јим срце пуца.
Ти допаде добре среће 15
с храбра, кога није веће
вриедна рода поносита,
и разумна и богата.
Настој, кћерце, да угодиш,
и његову мајку служиш 20
нека реку: кћерце мила;
разумна те 'е мајка учила,
од радости веле вриедна,
умиљена, блага, медна.
