Mada/23
| ←Šena osma | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA DEVETA |
Šena deseta→ |
LUČIJA: Zatvori, Vesela, dobro kuću i zaklopi, er hoću otiti u jedne prijateljice; na vjeru mi je mučno vele iz kuće ishoditi, ma se ne može s manjim. Kad je potreba, bješe i vrata od konobe zapontati, mogla si i romačin uvući, zašto je sad njeko brijeme stravaganto, nije se u koga puzdati ni vjerovati.
VESELA: Ne importa ništa, nećemo vele stati a dan je, a i malo smo daleko od kuće a mogu i ja tebe ostaviti u prijateljice i doći doma ono žita samlit a poslije opeta doći po tebe.
LUČIJA: Neću ne, er ja znam kо si ti, mogla bih te fišketat ispod ruke a kad se staneš s Fantažijom ali Obloždeorm, ađustala si sve tvoje posle, ma neće ni ovo ovako biti, neću se ja sama s tobom zatvarati.
VESELA: Na vjeru, gospo, ja ti svej to govorim nije tebi tako samoj života, i neprilično je da tako mlađahna sama si bez nikoga, imaš svačesa. Tvoj otac i majka prem da su te ostavili sirotu i nezrelu, ali su te u blagu ostavili, tebi sreća ne gine, možeš se vjeriti za koga sama hoćeš.
LUČIJA: Ne govorimo sad о tomu, er nije bremena, nego hodmo na poso.
Референце
уреди
