Mada/2
| ←Šena prva | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA DRUGA |
Šena treća→ |
GABRO: Čuj me, kćerce! Ja te vidim od malo dana ovamo nikako konfuzu, svej plačeš; uzmi svita, što ti tvoj ćačko dava! Ostavi ti plač, nemoj se žalostiti, er nejmaš uzroka!
MADA: Kako nejmam uzroka? držiš me justo kako jednu robinju; ne da ti sam kći nego najgora godišnica, ne bi me ovako trata. Ja se srarmijem među moje druge kompariti, ja ne smijem od tebe iziti makar na funjestru. Kako ćeš, da se veselim?
GABRO: E, e, na funještru? ne pristoji se ni meni ni tebi. Funještra je veliko perikulo; na njoj stojeći u veliko se zlo može upasti. А kо pogibio ljubi, u njoj će poginuti.
MADA: Ja tezijeh perikula ne nahodim ni mogu poznati nego samo jednu tvoju obstinacion. Prosti, ćačko, er ti ovo ovako izgovorjeh i kojom me si doveo na siču: Molim te, ćaće, nemoj biti toliko nemio na meni! Tvoja sam kći, oblegana sam te slušati, ma nemoj ni ti mene prem držati u sužanstvu!
GABRO: Velike mi argumente donosiš i govoriš, da nije perikula stati na funjestri, a ja ti pralju, da jes perikulo veliko, i ne jedno ma dosta; zato hoću, da stojiš u kući, er je za tebe fabrikana kuća a ne funještra, i pamti dobro, ti govorim: kad stojiš u kući, niko о tebi ni ti о komu imaš riječi.
MADA: Ja toga učiniti ne mogu zaisto.
GABRO: Ne, je li? a ja ću moći učiniti što sam namislio; imam te deshereditati, a poslije, vidit ću, hoćeš li činiti na moj način.
MADA: Čini, što hoćeš, er ja zaisto volim nejmati ničesa na svitu nego li stati zatvorena.
GABRO: А kо te drži zatvorenu? Ja ti pralju, da trebuje stati u reputacioni i bježat ona perikula, koja se na funjestri iznahode. I pođi u kuću delongo!
MADA: Idem, ma ne će ni ovo ovako biti zaisto... Otišo je.
Референце
уреди
