Мада/2
| ←Шена прва | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДРУГА |
Шена трећа→ |
ГАБРО: Чуј ме, кћерце! Ја те видим од мало дана овамо никако конфузу, свеј плачеш; узми свита, што ти твој ћачко дава! Остави ти плач, немој се жалостити, ер нејмаш узрока!
МАДА: Како нејмам узрока? држиш ме јусто како једну робињу; не да ти сам кћи него најгора годишница, не би ме овако трата. Ја се срармијем међу моје друге компарити, ја не смијем од тебе изити макар на фуњестру. Како ћеш, да се веселим?
ГАБРО: Е, е, на фуњештру? не пристоји се ни мени ни теби. Фуњештра је велико перикуло; на њој стојећи у велико се зло може упасти. А ко погибио љуби, у њој ће погинути.
МАДА: Ја тезијех перикула не находим ни могу познати него само једну твоју обстинацион. Прости, ћачко, ер ти ово овако изговорјех и којом ме си довео на сичу: Молим те, ћаће, немој бити толико немио на мени! Твоја сам кћи, облегана сам те слушати, ма немој ни ти мене прем држати у сужанству!
ГАБРО: Велике ми аргументе доносиш и говориш, да није перикула стати на фуњестри, а ја ти праљу, да јес перикуло велико, и не једно ма доста; зато хоћу, да стојиш у кући, ер је за тебе фабрикана кућа а не фуњештра, и памти добро, ти говорим: кад стојиш у кући, нико о теби ни ти о кому имаш ријечи.
МАДА: Ја тога учинити не могу заисто.
ГАБРО: Не, је ли? а ја ћу моћи учинити што сам намислио; имам те десхередитати, а послије, видит ћу, хоћеш ли чинити на мој начин.
МАДА: Чини, што хоћеш, ер ја заисто волим нејмати ничеса на свиту него ли стати затворена.
ГАБРО: А ко те држи затворену? Ја ти праљу, да требује стати у репутациони и бјежат она перикула, која се на фуњестри изнаходе. I пођи у кућу делонго!
МАДА: Идем, ма не ће ни ово овако бити заисто... Отишо је.
Референце
уреди
