Mada/17
| ←Šena druga | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA TREĆA |
Šena četvrta→ |
GABRO: Čuješ, Mada? Ja sam veće iskleveto jezik, a ovo neću od tebe, neću, da mi oni pasalir Fantažia šeta oko kuće, er dubitam od njega.
MADA: Ja znam, ćaće, da ti u meni jošte nijesi pozno ni vidio nijedne stvari, koje se ne pristoji, ni imaš okažioni meni tijezijeh sermuna činiti. Ja kako ti sam svej poslušna bila do sada, hoću i unaprijed, a da Fantažija šeta oko kuće, ja mu to ne mogu zabraniti, kad mu ja ne davam uzroka. Meni je dosta!
GABRO: Kako dosta? Kako ne mož' zabranijeti? pravlju ti, kad ga vidiš proći mimo vrata, opari ga u glavu čim mu drago i ako ne imaš ino, iskreni orino na njega.
MADA: Prosti, ćaće, ja te ne umijem poslušati; onamo nećeš da stojim na funještri, a ovamo hoćeš da s funještre gledam kad prođe; kako je to? Što ćeš da učinim? Reci mi, neka poslije ne imaš uzroka rijeti, da ti sam neposlušna i da me ćeš deshereditati.
GABRO: Imaš razlog; čini što hoćeš, vladaj se s prudencijom, imaj pamet! ja otidoh do Place.
MADA: Pođi s bogom i ne brini se! Ah, da tud hoće Fantažija proći, da mu mogu podati ovu knjigu, koju sam odpisała Luci; lijepo ti me forfanat privari, onako se obuć' u kurijere i dati mi knjigu; ono perikulo je dosta za meni ukazati, koju mi ljubav nosi, a prem ga ovo. Srećna sam zaisto.
Референце
уреди
