Jur po tvom ktinju, znaj, vilo, nisam zdrav,
Jak in' ona zvir ku rani tvrdi lav.
Toj da t' ja tajim, biserna krunice,
Blido i tamno ne taji me lice
I tužne oči žestoko suzeći, 5
Priželjan uzdah iz srca roneći.
Ar samo uzdah lik je rani ljuti,
Od gorke strile ku t' mi srce ćuti.
Krostoj se velmi sam u sebi stidim,
Ter pusta mista po sve strane slidim, 10
A sam se čuvam, tužeći sve k Bogu,
Jur svake družbe najveće sto mogu.
Za skriti uzrok od moje boljezni,
Ka me je spela cić trudne ljuvezni,
Na svitlo sunce i bil dan mrzeći, 15
Jak noćne ptice tamnu noć želeći,
Ku svaka želi ljvena jur mlados,
Jer je otajna pod njom slatka rados,
Nu kad tamna noć prinese san trudnim
Ter ih obujmi pokoj mirom bludnim, 20
Sve mûkom bude razmi slavic ter ja,
Jere cvilimo svu noć bez pokoja.
A kad s istoka od zore rumen zrak
Počne svitlostju snebivat noćni mrak,
Tad tihi slavic najtvrđe uscvili 25
Ter po sve strane tužan glas razdili
Cić drobnih ptića kej mu polak puta
S gnjizda mlađahtih vazme zmija ljuta:
Tuj mu vas taj lug i dubje i gore
Protiv odasvud tužbu k tužbi stvore, 30
A po mom licu suze suzu stižu
Ter oči često k nebesom uzdvižu,
Samim uzdahom Bogu se tužeći,
Zač me se, vilo, tač hotje odreći?
Ter me se toli skoro iznevjeri, 35
Oh ka tamna čes na te me namjeri!
Proklinem brime i prvi stupaj moj
Ki me nanese na rajski pozor toj,
Prokljinjem on hip najprî kad te vidih
Ter se začudiv s pogledom te slidih, 40
Proklinjem on stril ki s tvoga pogleda
Srce mi rani a nîdan lik ne da,
Proklinjem želju s kojom te obljubih,
Er zaman trudiv svu muku izgubih.
Zač se prî togaj ne stvorih kamenom, 45
Aj li pod gorom vodicom studenom,
Ne bih tač grozno cvilil bez pristanka
Jak noću slavic bez pokojna sanka.
Ni bih se skončal u željnom srdačcu
Kako bili snig na gorkom sunačcu, 50
Ni bih toliko ja želil umriti,
Zač veće, vilo, ne bih rad živiti.
Ar ni veći trud ner zaman želiti
I, gdi nis', ljubljen, da budeš ljubiti.
Nu se veselim i u toj sam miran, 55
Jer ti u službi odveće bih viran.
Sama dobro znaš, da po mom uminju
Još nigdar ne bih protiv tvomu ktinju,
Ner ako zgriješih, ar te virno ljubim,
Krostoj ni pravo se službe da gubim. 60
Ne čin' da t' reku, neharnu tko služi,
Taj vinu s tugom is tužbom (s') sadruži.
Sad ne vim ino ner iskat pomoći,
Kako bih mogal ovuj želju oći,
Jer kako jelin s nalipom ustriljen, 65
Tučem se svudi odveće uhiljen.
