Junak Kvadratine
Pade Arap posrid ravna polja
I postavlja vele haračine.
Piše knjigu Vugerskoj kraljici:
„Ovo ti je drobna knjiga moja,
Svakog dana ćeš mi pošiljati: 5
Po divojku i pečena janjca
I pogaču i mišinu vina,
Najzada ću ljubit tvoju rusu glavu!
Ako ne ćeš (tako), pošalji junaka
Koji će se (biti) s manom vojevati, 10
Ter ćemo viditi, koj će junak biti.“
Kad kraljica knjigu razumiše,
Se suzice do zemlje roniše.
I poziva svojih vojevoda:
„Hajte simo, moje vojevode! 15
Evo knjige crnog Arapina,
Ki postavlja čudnoga harača,
Da mu damo ali junačinu,
Ki će s njime bojak vojevati,
Ali svakog dana pošiljati 20
I divojku i pečena janjca
I pogaču i mišinu vina!“
Tada zbore neki vojevode:
„Dat mu ćemo Luku Sankovića.“
Na to reče vugerska kraijica: 25
„A1 je Luku starost ostarala
I počela mladost ostavljati.
Ali (čujem, da je) junak bečke cesarice
Po imenu Ive Kvadratine,
Da je pravi sokol na krajini. 30
Pisati ću drobnu knjigu svoju
Pisat ću ju bečkoj cesarici,
Da je meni Ive do potribe,
Da ga šalje Vugerskoj kraljici.
I ako ga meni nećeš slati, 35
Ja ću tebi rata navestiti!“
Kad carica knjigu razumila
Spravi svojih dobrih kapetani,
Kapitani svojih generali:
„Pomoz Bože, moji generali! 40
Što nam sada učiniti valja?
Evo vam je drobna knjiga momci,
Ku nam piše vugerska kraljica,
Da njoj Ive sada do potribe,
Da ako ga njojzi ne ću dati, 45
Da će meni rata navestiti.
Ćemo sada rata pretrpiti,
Ali dati Iva Kvadratina?“
Odgovori jedan generale:
„Laglje nam je Kvadratina dati, 50
Neg’ s kraljicom rata pretrpiti.
Dost je Ive boja pretrpio,
I pomoćom Božjom predobio."
Piše knjigu bečka cesarica
Ter ju piše Ivu Kvadratinu: 55
„Bog pomogo, Ive Kvadratine!
Sada si mi Ive do potribe,
Da se najdeš u Beču bilomu.
Projdu redom tri nedilje dana,
Ni se u Pragu zvona zazvonilo, 60
Ni po crikvah maše govorilo,
S’straha Turka, nemila hajduka.“
Kada Ive knjigu razumio,
Se suzice do zemlje ronio:
„Sad mi ide za zgubljenje glave!“ 65
Gljeda Iva verna ljubca svoja:
„Što ti je to, Jive Kvadratine,
Što se plačeš, ka nevolja ti je?“
„„Ne pitaj me, draga ljuba moja,
Evo su ti draga djeca moja, 70
Ke će tebi sirotami ostat!““
Obuče se, što najlepše može,
Paše sablju pod live pagose,
Na se metne trideset ognjiva,
I zajaše konjića iz Visa. 75
I on jaše priko ravna polja
I on važge do devet ognjiva,
Sve je polje dimom zakurilo.
Gljeda čudno bečka cesarica
I zazove svojih generali: 80
„Što je ono v onom ravnom polju,
Jeli ono bura zaprašila,
Al je ono magla zamaglila?“
„„Ne varaj se, bečka cesaricel
Nit je ono magla zamaglila, 85
Nit je ono bura zaprašila,
Neg ti ono junak priletio,
Junačina,Ive Kvadratine.““
Zatim malo postalo je vrime
Pride Jive k Beču bijelomu. 90
Tamo stoji do dva do tri dana,
Pak ga šalje vugerskoj kraljici
I š njim šalje drobnu knjigu svoju:
„Pomoz Bože, vugerska kraljice!
Ovo ti je drobna knjiga moja, 95
Ovo ti je Ive Kvadratine,
On je uvijek sokol na krajini.
Ako mi ga zdrava ne povratiš,
Ja ću tebi rata navestiti.“
Tote stoji do dva do tri dana, 100
Pak ga šalje crnomu Arapu.
Pride Ive crnomu Arapu,
Kadi Arap pod šatorih biva.
Već imaše do devet divojak;
Jedna biše brez svilnoga pasa, 105
Druga mu je golobosa bila,
Treta mu je vodu donašala,
Sad zazove Ive Kvadratine:
„Zajdi vanka, crni Arapine,
Zajdi vanka spod šatora tvogar 110
Da idemo na ’no ravno polje,
Da vidimo ki junak ostane!“
Ali Arap zato niš ne haje,
Neg govori Ivu Kvadratinu:
„Što ti kažeš, delijo neznana? 115
Ludo misliš izgubiti glavu!“
Kruto se je Ive razjadio
Pak mu stane šator rasikati.
Već ni Arap ni zmanje ne moga,
Zajde vanka spod svoga šatora 120
I zajaše belu bedeviju,
Pa sad krenu na ’no ravno polje.
Tu se biju od zore do poldne,
Kad je bilo okolo pol dana,
Grozno mu je Ive besedio: 125
„Stani malo, crni Arapine,
Stani malo, pobrojimo rane,“
Kad su oni pobrojili rane:
Na Jivu jih dvajset i četire
A n' Arapu trejset i četire. 130
Kad to vidi crni Arapine,
Zajaše ti belu bedeviju,
I on beži priko ravna polja!
Jive na to s konjem razgovara:
„Pomoz bore, moj konjiću sada, 135
Ne ću tebe ostrogom bockati,
Nit ću bičem na te zamahati,
Neg te plasnem tri puta sabljicom,
Da stignemo crna Arapina!“
Sabljom maše i odsiče glavu! 140
Od velika mahca i ljutine,
Sablja mu se u zemlju zatukla.
Na sabljicu nabode mu glavu,
Pak je nosi vugerskoj kraljici:
„Bog pomogo, vugerska kraljice! 145
Ovo ti je Arapina glava,
Ali sam ja kruto ranjen osta,
Po meni su dvajset i četire rane,
Najgora je pod livom pagosum,
Da je meni utrobicu vidit.“ 150
Kraljica je Jivu besedila:
„Naći će se na svitu likari,
Ki će tebe mlada izgojiti.“
On se goji tri nedilje dana,
Dok izgoje hrabroga junaka. 155
Tad ga pošlje bečkoj cesarici
I s njim šalje drobnu knjigu svoju:
„Bog pomogo, bečka cesarice!
Evo tebi Iva Kvadratina,
A za plaću hvala tebi lipa, 160
Na (prvoj) potribi i moja ti pomoć!“
’Ko ni pisma dorečena bila,
Neka piva, koji bolje znade!
Sada (na rastanku deset vrči vina),
Ni kvasine, (ni ostine) nego dobra vina! 165
Iz Poljaninove zbirke.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
