Gizdavo prolitje sobom se dičaše,
Razliko gdi cvitje po poljih cvataše.
Jur vidih bludnu zvir, pritihu košutu,
S ke nigda ne imah mir razmi rat priljutu.
Ona t' je sva bilja negli snig pribili, 5
Vas ures od ģilja njojzi Bog nadili.
Rekoh tuj sam sebi: slidi nju i tiraj,
Tač na svit pri ne bi, ku stvori svitli raj.
Er me u svem stravi izvrsna nje lipos,
Ku slidih u slavi sa svu moć i kripos. 10
Slidih ju za ljubav, ne jak ptice sokol,
Ni kako zviri lav kad zbija u okol.
Slidih ju cić mira, a ne da joj dam smrt,
Jakino kad tira jelinka brzi hrt.
Ke nošah tuj sirile, ne bihu s čemerom, 15
Bihu se nu svile u zlatu s biserom,
Za koje nije ina dostojna od zviri,
Razmi taj jedina ma mlados ku tiri.
Zimnju noć ne hajah, mraza ni studeni,
Na snigu ostajah slediv se o meni. 20
A litnji dan hajah pod gorcim sunačcem,
Ter se velmi morah želeći srdačcem.
A vas taj trud primah srdačcem s veselim,
Ufanje er imah toj prijat što želim.
I niki dan zađoh k zelenoj dubravi, 25
Srićom ju tuj nađoh, gdi se u put spravi.
Sam sebi ja rekoh: sad budi siv sokol!
Ter brzo optekoh stranputi u okol.
Letih velmi hrlo da puta dil skratim,
Hoteći za grlo tuj da ju uhvatim. 30
Vidih joj vrh vrata s velicini zlamenjem
Gojtan čista zlata s pridrazim kamenjem.
Na njem pismo sjaše od drobna bisera:
Stoj daleč, praljaše, ja sam zvir česara.
Vidiv toj, vas strahom nazada uspregnuh, 35
Ter s tužnim uzdahom toj ktinje ustegnuh.
A veće ne vidih tuj tihu košutu
Tač s trudom ku slidih po razlikom putu.
Oh, čudo jer bih živ, ne možem izreći,
Koliko boližljiv tuj ostah cvileći, 40
Ar tuj se očito sve sasvim razlučih,
I peto jur lito što trudih i mučih.
