[Bol boluje Kraljeviću Marko][1]
Bol boluje Kraljeviću Marko,
bol boluje devet godin dana,
i njega je odbigla rodbina
i njegova ljuba Anđelija
i njegova stara mila majka, 5
ostala mu Anica sestrica,
koja j' bratu rane pregledala,
pa je sele bratu govorila:
„Kaži meni, moj mijeli brale,
os umriti, oli ozdraviti?" 10
„„O Anice, moja mila sele,
neću umrit, 'oću ozdraviti,
da mi se je samo napit vode
sa izvora što u gori teče.""
„Pošla bi ti sele u goricu, 15
al se bojim Mijata 'ajduka,
moga prvog, brale, vjerenika."
„„Poć ća sele u komore moje,
priobiači tanko ruho moje,
ko ni nigda na životu bilo, 20
ni na žarkom suncu izneseno.""
Poslušala Ane brata svoga,
pa oblači haljine na tursku,
pripasala sablju na 'ajducku,
pa gre mlada za goru na vodu. 25
Kad je došla za goru na vodu,
to na vodi Mijate 'ajduče.
„Okle jesi, delijo neznana,
okle jesi od kojega grada?"
„„Ja sam ljuba Vuka Ognjenoga, 30
a sestrica Ljutice Bogdana.""
Svojoj Mijo družbi besidio:
„Nalijte joj studene yodice,
pratite je do pol gore crne."
Kad su došli da po gore crne, 35
besidi in gizdava divojka:
„Fala vami, družbo Mijatova,
a Mijatu kako Marku bratu,
nit sam ljuba Vuka Ognjenoga,
nit sam sestra Ljutice Bogdana, 40
već sam sele Kraljevića Marka,
Mijatova prva vjerenica."
Brzo družba Miji poletila,
gospodaru svome navjestila,
da divojka kojoj vodu dade, 45
nije ljuba Vuka Ognjenoga,
niti sestra Ljutice Bogdana,
nego sele Marka Kraljevića,
Mijatova prva vjerenica,
i to sama da divojka reče. 50
Skoči Mijo na noge lagane,
pa uzjahu svoga vrana konja,
dokle Mijo do po gore crne,
divojka je iz gore izašla,
dokle Mijo iz gore izaša, 55
dotle Ane u svoje dvorove,
dokle Mijo do nje dovorov doša,
dotle Ane bratu u komore.
Tad besedi Mijate 'ajduče:
„Otvor' grade, Kraljeviću Marko, 60
dosada smo bili dušmanini,
od sad ćemo biti prijatelji,
ti ćeš dati dragu selu tvoju,
za predragu zaručnicu moju."
Vrag ti znade šta mu Marko reče. 65
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
