Bisernica
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ČINJEN'JE PETO-SKAZANE ŠESTO


1390

* * *


                 SKAZANE ŠESTO

VLADIMIR KRALJ NA PRISTOLJU S KRALJEVIĆIM I S UGRSKIJEME VITEZOM, TATARHAN ORITRIJES S BRAĆOM, GRADIMIR, VLADI­MIR, BOJNISLAV, I SVAK OSTALI, Kl JE NA OVEMU PRIKAZANJU
 
KRALJ:
 
     Ja mnjah, bojni tatarhane,
i bi razlog to scijeniti,
da ti s bratjom u ove strane 2530
došo si nas počastiti,
     i za dobit veće hvale,
časteći nas i slaveći,
da kraljeve sve ostale
radostim ćeš tvom priteći; 2535
     a ti priko puta i reda
s vileničkijem prvo djeli
jutroska nas smete iz reda,
podpuno smo da dreseli;
     na krvavi boj ognjeni 2540
s braćom sada nas pozvo si,
scijeneć da tvoj grijeh himbeni
tezijem djelom pokrio si.
     Tim kad vas je umrijet želja,
i na ovi blag dan slavni 2545
mješte đrazijeh prijatelja
neprijatelji bit nam glavni,
     ja sam obro tri junaka,
koji će se s vami rvati,
i dostojno vaša opaka 2550
djelovanja pedepsati:
     prvo vrijedna u sva dila
Vladimira moga zeta,
komu s tebe draga i mila
vjerenica bi oteta; 2555
     drugo draga sinka moga,
treće slavna Bojnislava,
njih rodjaka ljubjenoga,
slavu srbskijeh od država.
     Oni s bojnom svojom vlasti, 2560
s ke neumrlu čas dostoje,
vašoj silnoj oholasti
vrha doći spravni stoje.
 
ORITRIJES:

     Ne trojica oni sami,
neg sve što je tu bojnika 2565
neka gredu suproć nami,
i slovinská sva kolika;
     sama je jaka odoljeti
ma desnica bojna ova,
da sve što je na ovem svijeti 2570
dođe na me vitezova.

GRADIMIR:
 
     I mi ćemo tri od veće
scijenim biti zli tamnjaci,
poplesati ki grabeće
vaše glave jesmo jaci. 2575

BOJNISLAV:
 
     Ne scijen'te se sakrit moći
u onu tvrđu vilovitu,
ni da vam če od pomoći
ičija hitros bit na sviti.
     Veće u družbi s vami nije 2580
vuhvenoga Vilozmaja;
vidjeli ste kako plije
osramotjen sred Dunaja.
     Ako vas je obružiti
jedna dikla bila jaka, 2585
što vam će se dogoditi
od ovaka tri junaka.

STRAŠIMIR:
 
     Dosti taštijeh riječi, dosti,
ovdi mjesta nije njima;
junačke se hrabrenosti 2590
kažu stvorom, ne riječima.
     Odgovora tvoga otrovna
naša će nas světit sila,
koja nije nigda skrovná,
neg očita svijetu bila; 2595
     i kada vas pedepšemo,
od tri ohole glave vaše;
svi trojica zgradićemo
tri junačke bojne čaše,
     na čas krune kijem tatarske 2600
često ćemo napijati,
i sramotu zemlje ugarske
s tezijem djelom pripijevati.

VLADIMIR:

     Zli krvnici zamuknite
s besjedome tom nemilom, 2605
ter svi ovamo pristupite
vaše snage kazat dilom.
 
ORITRIJES:

     Pristupamo, branite se
od junačke naše moći,
sad poznati djelom će se, 2610
kо će komu vrha doći.
 
Ovdi se biju, i do nekoliko vremena pada Strašimir.

BOJNISLAV:
 
     Zli krvnice, sad napij se
tvoje krvi bojne iz čaše,
tva zahvala izvrši se
štetom glave tve, ne naše. 2615
 
GRADIMIR:

     Vidiš, bojni tatarhane,
ovđi mrtva brata tvoga,
i da s vaše nije strane
boga, pravde, i razloga?
     Tim se nami vi pridajte, 2620
za s njim ne imat smrti prike,
i častite i poznajte
za vaše nas dobitnike.
     Mi ne ištemo druge osvete,
ni čete nam sužnji biti, 2625
izvan samo da rečete,
da ste od nas pridobiti.
 
ORITRIJES:

     Mi se pridat, mi vam rijeti,
od vas da smo pridobijeni,
mi vam ne moć odoljeti, 2630
mi bit tako potišteni?
     Čas ne ćete tu imati
vik od živa Oritrijesa;
po smrti ću s vam se rvati
na sramotu od nebesa. 2635

VLADIMIR:
 
     S nebesim se ne zatječi,
о nevjerni nesvijesniče,
mahnitos te zlo potiče,
s te otrovne rigat riječi.

Ovdi se slijede bijući i Vladimir govori:
 
     Bojne ustav'te vaše vlasti, 2640
о hrabreni druzi moji,
da zli Tatar, ko dostoji,
moje od ruke bude pasti;
     neka moja vjerenica
može poznat i vidjeti, 2645
da je od klete guse osveti
sama bojna ma desnica.

ORITRIJES:
 
     Nu hotjej se i ti ustavit,
moj drag brate Grabislave,
ja ću na njih sam udarit, 2650
i splesati silne glave.
 
Ovdi se bije sam Vladimir i Oritrijes, koji do nekoliko pada
smrtno ranjen.

VLADIMIR:
 
Hoc' se pridat, Oritrijese?
Vidiš u kom ti si bitju,
ja ne ištem druge urese,
izvan slave mom dobitju. 2655
     Za sve s tebe nepravedno
uvrijedjeni mi smo bili,
darivam ti život mili
i slobodu s njim u jedno.
 
ORITRIJES:

     Ni slobode ni života 2660
iz tvoje ću ruke uzeti;
ti me ovezijeh od sramota,
о desnice ma osveti!

VLADIMIR:
 
     Jošter se rveš, zli gusare,
da me izdaš, da me raniš, 2665
jedovite još privare
u himbenom srcu hraniš?
     Kad ne ć' poznat me blagoće,
a ti moj gnjev ktjej poznati,
ki za tvoje grijehe i zloće 2670
dostojnom te svrhom plati.
 
Ovdi Vladimir ubija Oritrijesa i govori:
 
     Na ovi način gine i pada,
i u naprijed će vazda pasti,
s privarami tko se vlada,
s nerazlogom, s oholasti. 2675

GRADIMIR:
 
     Prida nam se, Grabislave.
Vidiš mrtvu bratju tvoju.
Ne izgubi tvoje glave
u nepravom i ti boju.
     Bog dopusti, da odoli 2680
naša kripos vašoj straži; „№
s oholijem smo mi oholi
a s podniženijem vazda blazi.
 
GRABISLAV:
 
     Pridavam se, pogrditi
tvu kraljevsku riječ ne mogu; 2685
vidim da mi brat se uhiti
suproć pravdi i razlogu.
     Na suhu će mene zlatu
moja odkupit ljubi draga,
i za moju ne će platu 2690
sve što ima štedjet blaga.

GRADIMIR:
 
     Mi ne ištemo plate ine,
izvan samu čas u rati,
u rodne se pokrajine
bez odkupa kad hoć' vrati; 2695
     pače s tobom i telesa
mrtve bratje tvoje odnesi,
od puna je nami uresa,
što nas jačijeh pozno jesi.
 
GRABISLAV:
 
     Dobrota je, kraljeviću, 2700
vrhu mene tva velika,
njom se svuda hvaliti ću
i držan vam bit do vika.
     Nos'te, sluge moji verni,
mrtve kralje k rodnoj strani, 2705
i ustavite plač čemerni,
nije lijeka smrtnoj rani.
     Oni, što sveđ srce jako
kazali su čim živješe,
puni dike bojne tako 2710
i dni umrle sve dospješe.
     Naša tvrđa vilovita
grob će ukopni njima biti,
ovake su slave od svita
i zahvale i dobiti. 2715

KRALJ:

     A sad pokli naši hudi
i oholi protivnici,
kako višnja pravda osudi,
satreni su svi kolici;
     vi hrabreni moji gosti, 2720
na pir slavni s nam hodite,
da kraljevskoj u radosti
s nam se u jedno veselite.
     A vi trublje zapjevate,
i kо svaki razlog prosi, 2725
kralju od neba hvalu date,
ki tre krivijeh, prave iznosi.


Референце


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.