СКАЗАНЕ ШЕСТО
ВЛАДИМИР КРАЉ НА ПРИСТОЉУ С КРАЉЕВИЋИМ I С УГРСКИЈЕМЕ ВИТЕЗОМ, ТАТАРХАН ОРИТРИЈЕС С БРАЋОМ, ГРАДИМИР, ВЛАДИМИР, БОЈНИСЛАВ, I СВАК ОСТАЛИ, Кл ЈЕ НА ОВЕМУ ПРИКАЗАЊУ
КРАЉ:
Ја мњах, бојни татархане,
и би разлог то сцијенити,
да ти с братјом у ове стране 2530
дошо си нас почастити,
и за добит веће хвале,
частећи нас и славећи,
да краљеве све остале
радостим ћеш твом притећи; 2535
а ти прико пута и реда
с виленичкијем прво дјели
јутроска нас смете из реда,
подпуно смо да дресели;
на крвави бој огњени 2540
с браћом сада нас позво си,
сцијенећ да твој гријех химбени
тезијем дјелом покрио си.
Тим кад вас је умријет жеља,
и на ови благ дан славни 2545
мјеште ђразијех пријатеља
непријатељи бит нам главни,
ја сам обро три јунака,
који ће се с вами рвати,
и достојно ваша опака 2550
дјеловања педепсати:
прво вриједна у сва дила
Владимира мога зета,
кому с тебе драга и мила
вјереница би отета; 2555
друго драга синка мога,
треће славна Бојнислава,
њих родјака љубјенога,
славу србскијех од држава.
Они с бојном својом власти, 2560
с ке неумрлу час достоје,
вашој силној охоласти
врха доћи справни стоје.
ОРИТРИЈЕС:
Не тројица они сами,
нег све што је ту бојника 2565
нека греду супроћ нами,
и словинскá сва колика;
сама је јака одољети
ма десница бојна ова,
да све што је на овем свијети 2570
дође на ме витезова.
ГРАДИМИР:
I ми ћемо три од веће
сцијеним бити зли тамњаци,
поплесати ки грабеће
ваше главе јесмо јаци. 2575
БОЈНИСЛАВ:
Не сцијен'те се сакрит моћи
у ону тврђу виловиту,
ни да вам че од помоћи
ичија хитрос бит на свити.
Веће у дружби с вами није 2580
вухвенога Вилозмаја;
видјели сте како плије
осрамотјен сред Дунаја.
Ако вас је обружити
једна дикла била јака, 2585
што вам ће се догодити
од овака три јунака.
СТРАШИМИР:
Дости таштијех ријечи, дости,
овди мјеста није њима;
јуначке се храбрености 2590
кажу створом, не ријечима.
Одговора твога отровна
наша ће нас свěтит сила,
која није нигда скровнá,
нег очита свијету била; 2595
и када вас педепшемо,
од три охоле главе ваше;
сви тројица зградићемо
три јуначке бојне чаше,
на час круне кијем татарске 2600
често ћемо напијати,
и срамоту земље угарске
с тезијем дјелом припијевати.
ВЛАДИМИР:
Зли крвници замукните
с бесједоме том немилом, 2605
тер сви овамо приступите
ваше снаге казат дилом.
ОРИТРИЈЕС:
Приступамо, браните се
од јуначке наше моћи,
сад познати дјелом ће се, 2610
ко ће кому врха доћи.
Овди се бију, и до неколико времена пада Страшимир.
БОЈНИСЛАВ:
Зли крвнице, сад напиј се
твоје крви бојне из чаше,
тва захвала изврши се
штетом главе тве, не наше. 2615
ГРАДИМИР:
Видиш, бојни татархане,
овђи мртва брата твога,
и да с ваше није стране
бога, правде, и разлога?
Тим се нами ви придајте, 2620
за с њим не имат смрти прике,
и частите и познајте
за ваше нас добитнике.
Ми не иштемо друге освете,
ни чете нам сужњи бити, 2625
изван само да речете,
да сте од нас придобити.
ОРИТРИЈЕС:
Ми се придат, ми вам ријети,
од вас да смо придобијени,
ми вам не моћ одољети, 2630
ми бит тако потиштени?
Час не ћете ту имати
вик од жива Оритријеса;
по смрти ћу с вам се рвати
на срамоту од небеса. 2635
ВЛАДИМИР:
С небесим се не затјечи,
о невјерни несвијесниче,
махнитос те зло потиче,
с те отровне ригат ријечи.
Овди се слиједе бијући и Владимир говори:
Бојне устав'те ваше власти, 2640
о храбрени друзи моји,
да зли Татар, ко достоји,
моје од руке буде пасти;
нека моја вјереница
може познат и видјети, 2645
да је од клете гусе освети
сама бојна ма десница.
ОРИТРИЈЕС:
Ну хотјеј се и ти уставит,
мој драг брате Грабиславе,
ја ћу на њих сам ударит, 2650
и сплесати силне главе.
Овди се бије сам Владимир и Оритријес, који до неколико пада
смртно рањен.
ВЛАДИМИР:
Хоц' се придат, Оритријесе?
Видиш у ком ти си битју,
ја не иштем друге уресе,
изван славе мом добитју. 2655
За све с тебе неправедно
увриједјени ми смо били,
даривам ти живот мили
и слободу с њим у једно.
ОРИТРИЈЕС:
Ни слободе ни живота 2660
из твоје ћу руке узети;
ти ме овезијех од срамота,
о деснице ма освети!
ВЛАДИМИР:
Јоштер се рвеш, зли гусаре,
да ме издаш, да ме раниш, 2665
једовите још приваре
у химбеном срцу храниш?
Кад не ћ' познат ме благоће,
а ти мој гњев ктјеј познати,
ки за твоје гријехе и злоће 2670
достојном те сврхом плати.
Овди Владимир убија Оритријеса и говори:
На ови начин гине и пада,
и у напријед ће вазда пасти,
с приварами тко се влада,
с неразлогом, с охоласти. 2675
ГРАДИМИР:
Прида нам се, Грабиславе.
Видиш мртву братју твоју.
Не изгуби твоје главе
у неправом и ти боју.
Бог допусти, да одоли 2680
наша крипос вашој стражи; „№
с охолијем смо ми охоли
а с подниженијем вазда блази.
ГРАБИСЛАВ:
Придавам се, погрдити
тву краљевску ријеч не могу; 2685
видим да ми брат се ухити
супроћ правди и разлогу.
На суху ће мене злату
моја одкупит љуби драга,
и за моју не ће плату 2690
све што има штедјет блага.
ГРАДИМИР:
Ми не иштемо плате ине,
изван саму час у рати,
у родне се покрајине
без одкупа кад хоћ' врати; 2695
паче с тобом и телеса
мртве братје твоје однеси,
од пуна је нами уреса,
што нас јачијех позно јеси.
ГРАБИСЛАВ:
Доброта је, краљевићу, 2700
врху мене тва велика,
њом се свуда хвалити ћу
и држан вам бит до вика.
Нос'те, слуге моји верни,
мртве краље к родној страни, 2705
и уставите плач чемерни,
није лијека смртној рани.
Они, што свеђ срце јако
казали су чим живјеше,
пуни дике бојне тако 2710
и дни умрле све доспјеше.
Наша тврђа виловита
гроб ће укопни њима бити,
оваке су славе од свита
и захвале и добити. 2715
КРАЉ:
А сад покли наши худи
и охоли противници,
како вишња правда осуди,
сатрени су сви колици;
ви храбрени моји гости, 2720
на пир славни с нам ходите,
да краљевској у радости
с нам се у једно веселите.
А ви трубље запјевате,
и ко сваки разлог проси, 2725
краљу од неба хвалу дате,
ки тре кривијех, праве износи.
