* (Кô румне-руже у премаљеће)

* (Кô румне-руже у премаљеће)
Писац: Осман Ђикић

* * *

Кô румне-руже у премаљеће,
Крилима својим лахор лађани
Мирисну круну када покреће,
И пољуб њојзи пружа слађани.

А она стидно главу обара,
Гранчице своје земљи повија,
И своје груди њему раствара,
И тако цвате — тако с’ развија,

— Онако моје чедо милено,
Дражесну своју главу приклања,
Кад њено бајно, лице румено,
Додирне пољуб с’мојих усана!

Извор

Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 86.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.