(Берачице)
(Берачице) Писац: Бранко Радичевић |
(Берачице)
Живо вежу берачице младе,
Живо вежу млада винограда,
Живо вежу тананим шеваром;
Ал' им једна друга заостаје:
Косу реже, њом виноград веже.
Коси својој тио проговара:
„Косо моја, негда дико моја,
Докле драгог на свету бијаше!
Њега неста, моје дике с њиме —
Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“
И већ среза и косу повеза,
Па на земљу клону украј члана.
А сунашце тону у запада:
Дође доба да се иде дома;
Зову цуре своју другарицу:
„Устај, друго, устај, наша туго! —
Ма што јој је те се не одзивље?“
Спава, мисле, па да је пробуде;
Иду, буде, ма им муке луде:
Срце њојзи у недрима стало —
Она оде за својиме драгим.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|