(Beračice)

(Beračice) Pisac: Branko Radičević

(Beračice)

Živo vežu beračice mlade,
Živo vežu mlada vinograda,
Živo vežu tananim ševarom;
Al' im jedna druga zaostaje:
Kosu reže, njom vinograd veže.
Kosi svojoj tio progovara:
„Koso moja, negda diko moja,
Dokle dragog na svetu bijaše!
Njega nesta, moje dike s njime —
Ajde, koso, ajd' i ti za njime!“

I već sreza i kosu poveza,
Pa na zemlju klonu ukraj člana.
A sunašce tonu u zapada:
Dođe doba da se ide doma;
Zovu cure svoju drugaricu:
„Ustaj, drugo, ustaj, naša tugo! —
Ma što joj je te se ne odzivlje?“
Spava, misle, pa da je probude;
Idu, bude, ma im muke lude:
Srce njojzi u nedrima stalo —
Ona ode za svojime dragim.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.