Шетала се Ђурђевића љуба

* * *


Шетала се Ђурђевића љуба

Шетала се Ђурђевића љуба,
Нашетала на калопер цвјеће,
Калоперу цвјећу говорила:
„Калоперу, моје рано цвјеће,
Све ми цватиш и сјемешце дајеш; 5
А ја јадна Ђурђевића љуба,
Све се љубим, а порода немам.
Од како сам ја за Ђуру дошла
Жељна сам се кола наиграти,
И у колу пјесме напјевати.” 10
Она мисли да ј нико не чује,
То слушало момче нежењено,
И говори момче нежењено:
„Пођи за ме, Ђурђевића љубо,
Код мене ш се кола наиграти, 15
И у колу пјесме напјевати;
Ако Бог да и срећа јуначка,
Нејака ш се чеда назибати.
Зваћмо кума Ђурђевића Ђуру:
Вјенчај, куме, Ђурђевићу Ђуро, 20
Вјенчај, куме не погледај у ме!”
Кад стадоше рухо дијелити,
Говорио Ђурђевићу Ђуро:
„Лјепо рухо, моја кумо драга,
Баш канда је вјерне љубе моје!” 25
Ал говори Ђурђевићу љуба:
„Срце моје, Ђурђевићу Ђуро,
Зар не познаш везене мараме,
Штоно сам је још код тебе везла,
На твојему кољену сједећи, 30
Од твојијех очију почела.”


Напомене (уз Народне песме из Виле)

  • 1868, IV, стр. 673—674.
  • Скупљене у Дубици, у хрватскрј Крајини; послао Манојло Хрв. Србендић.
  • Народне песме, бр. 195 Г194].
  • Варијанте: Вук, књ. III, бр. 28 (уводни део песме); ЛМС, 1846, бр. 73, стр. 120—125 (средишњи део песме, у којем се опева кумство мужа на свадби своје жене и препознавање љубе по везу).

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 160.
  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 206.