[Чујте мене сад, другови моји]
Чујте мене сад, другови моји,
Ви сви знате како с нама сгоји.
Треба свако војску да одслужи,
И народу свом да се одужи.
Па и ја сам одмалена чеко, 5
Да би пушку на рамену стеко.
Добровољно примих се у војску,
У армију младу и херојску.
Свакој мајци треба да је дика
Добровољног кад има војника. 10
Ја полазим, а спрема ме нана:
— Како ћу ти, синко, остат сама? —
Мојој мајци ја овако рекох:
— Седи кући, ја одох далеко.
Ја одлазим у планину горе, 15
Где се браћа партизани боре.
Сви се боре против изелица,
И домаћих наших издајица. —
Кад полазим, ја запевам песму,
И прелазим Пусту реку тесну, 20
Па са песмом продужим још боље,
Пусторечко ја прегазим поље.
Ја се примих у прву бригаду,
И другови нек ме упознаду.
Нисам знао шта је све у ствари, 25
Док не паде команда: сад пали.
И у стрелце развисмо се саде,
Известисмо одмах штаб бригаде,
И још одмах ми борбу примисмо,
Фашистичку војску уништисмо. 30
Дражићевци мрски се дигоше,
Пусту реку сложно прегазише.
Ту је била, браћо, борба страшна,
Пет стотина било је кољаша.
Кад увече око девет сати, 35
Дражићевци сташе одступати,
А наши их сложно дочекаше,
У подножју реке блокираше.
Ту им доста изгинула војска,
Што остаде, нама се предаде. 40
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg