[Čujte mene sad, drugovi moji]
Čujte mene sad, drugovi moji,
Vi svi znate kako s nama sgoji.
Treba svako vojsku da odsluži,
I narodu svom da se oduži.
Pa i ja sam odmalena čeko, 5
Da bi pušku na ramenu steko.
Dobrovoljno primih se u vojsku,
U armiju mladu i herojsku.
Svakoj majci treba da je dika
Dobrovoljnog kad ima vojnika. 10
Ja polazim, a sprema me nana:
— Kako ću ti, sinko, ostat sama? —
Mojoj majci ja ovako rekoh:
— Sedi kući, ja odoh daleko.
Ja odlazim u planinu gore, 15
Gde se braća partizani bore.
Svi se bore protiv izelica,
I domaćih naših izdajica. —
Kad polazim, ja zapevam pesmu,
I prelazim Pustu reku tesnu, 20
Pa sa pesmom produžim još bolje,
Pustorečko ja pregazim polje.
Ja se primih u prvu brigadu,
I drugovi nek me upoznadu.
Nisam znao šta je sve u stvari, 25
Dok ne pade komanda: sad pali.
I u strelce razvismo se sade,
Izvestismo odmah štab brigade,
I još odmah mi borbu primismo,
Fašističku vojsku uništismo. 30
Dražićevci mrski se digoše,
Pustu reku složno pregaziše.
Tu je bila, braćo, borba strašna,
Pet stotina bilo je koljaša.
Kad uveče oko devet sati, 35
Dražićevci staše odstupati,
A naši ih složno dočekaše,
U podnožju reke blokiraše.
Tu im dosta izginula vojska,
Što ostade, nama se predade. 40
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
