[Чува мајка Јову и Јованку]
Чува мајка Јову и Јованку,
чувала их петнаест године.
Расте Јова лепи и прелепи,
а Јованка лепа и прелепа.
Братац сеји тиома говори: 5
„Чујеш мене, моја мила сејо,
не да братац другом љуба бити,
већ ти мораш мени љуба бити.”
Проговара лијепа Јованка:
„О, Јоване, мој мио брајане, 10
ја не волем теби љуба бити,
веће волем смерно погинути."
„Мораш, сејо, мени љуба бити,
ил’ ћеш сада главу изгубити."
Макну ножем одсијече вој главу. 15
Мртва глава по ливаду ваља,
мртва уста по тијом говоре:
„Ој, Јоване, мој мио брајане,
кад отидеш мојој старој мајци,
заблејаће моја стара Ранка 20
питаће те моја мила мајка:
„Чедо, Јово, ’ди ти је Јованка?"
Ти вој, брале, њој овако кажи:
„Везак везла, иглу изгубила,
остала је по ливаду тражит’." 25