[Čuva majka Jovu i Jovanku]
Čuva majka Jovu i Jovanku,
čuvala ih petnaest godine.
Raste Jova lepi i prelepi,
a Jovanka lepa i prelepa.
Bratac seji tioma govori: 5
„Čuješ mene, moja mila sejo,
ne da bratac drugom ljuba biti,
već ti moraš meni ljuba biti.”
Progovara lijepa Jovanka:
„O, Jovane, moj mio brajane, 10
ja ne volem tebi ljuba biti,
veće volem smerno poginuti."
„Moraš, sejo, meni ljuba biti,
il’ ćeš sada glavu izgubiti."
Maknu nožem odsiječe voj glavu. 15
Mrtva glava po livadu valja,
mrtva usta po tijom govore:
„Oj, Jovane, moj mio brajane,
kad otideš mojoj staroj majci,
zablejaće moja stara Ranka 20
pitaće te moja mila majka:
„Čedo, Jovo, ’di ti je Jovanka?"
Ti voj, brale, njoj ovako kaži:
„Vezak vezla, iglu izgubila,
ostala je po livadu tražit’." 25
