Чубер биље, беру ли те виле?

* * *

[Чубер биље, беру ли те виле?]

Чубер биље, беру ли те виле?
Беру боме, како не би брале,
Кад од мене сва гора мирише!
У гори је камен стеновити,
На њем сједи Пејо жаловити, 5
Сузе рони, а године броји:
"Ево има девет годин дана,
Од када сам нежењен остао,
И јоште се оженити нећу
Док не љубим једину у мајке! 10
Ако нећу, смирити се нећу!
Пред кућом јој јаблан дрво расте;
Пењаћу се јаблану на гране,
Па ћ’ кукати кано кукавица,
Превртати кано ластавица, 15
Не би л' јој се смиловала мајка,
Не би л' мени јединицу дала!"

---

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354-15-112 бр.144

60. ЧУБЕР БИЉЕ БЕРУ ЛИ ТЕ ВИЛЕ?- Обрадовић бр. 102 (почетни стих); Гароња бр.14 (чекање да момку драга нарасте)

Извор

• Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 120.