Чубер биље, беру ли те виле?

* * *


[Чубер биље, беру ли те виле?]

Чубер биље, беру ли те виле?
Беру боме, како не би брале,
Кад од мене сва гора мирише!
У гори је камен стеновити,
На њем сједи Пејо жаловити, 5
Сузе рони, а године броји:
"Ево има девет годин дана,
Од када сам нежењен остао,
И јоште се оженити нећу
Док не љубим једину у мајке! 10
Ако нећу, смирити се нећу!
Пред кућом јој јаблан дрво расте;
Пењаћу се јаблану на гране,
Па ћ’ кукати кано кукавица,
Превртати кано ластавица, 15
Не би л' јој се смиловала мајка,
Не би л' мени јединицу дала!"


Референце

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354-15-112 бр.144

60. ЧУБЕР БИЉЕ БЕРУ ЛИ ТЕ ВИЛЕ?- Обрадовић бр. 102 (почетни стих); Гароња бр.14 (чекање да момку драга нарасте)

Извор

  • Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 120.