Честитам/24

ПРИЗОР IV

ПРИЗОР IV
СПИРА ГРАБИЋ (напит, улази и пева песму):

„Дух времена сад је таки,
За слободу с' диже сваки,
Бела вила ори глас,
И у борбу зове нас,
Напред, напред, напред Србине!"

Ха! ха! ха! Ал' су врагови ти варошани! Што ти могу да пију, то ни ђаво није видео! Него сам се зато опет одржао, јуначки одржао! Ваљда нисмо ни ми са села баш којекакве шуше! И ми смо, хвала богу, народњаци! Живео народ!... Ал' сам наздрављао! Сви су зинули кад сам им ја разложио шта треба ми Срби да чинимо. Прво треба манастире уредити, — рекох ја. То смо већ учинили, — рекоше они. Још једаред, — рекох ја. Па онда треба народно позориште имати, — рекох ја. То већ имамо, — рекоше они. Још једно — рекох ја... Па онда треба за позоршите у Новом Саду дворану зидати, — рекох ја. То већ имамо, — рекоше они. Још једну, — рекох ја. Па онда треба у Новоме Саду ваљану српску гимназију имати, — рекох ја - Имаћемо и две, — рекоше они. Ту вам је доста и једна, — рекох ја, а они — ућуташе. Ха, ха, ха! И тако сам им доскочио! Е, него што сам се добро провеселио, нисам се ни надао! Та да, ко би се надао да ћу ја до зоре осванути! Ха, ха, ха! Моја снаја оправила мене у осам сати увече да идем спавати. Ја у осам сати у постељу? Није ни мој дед тако рано легао. Ја ти, богме, лепо полагано, кад је моја Мара заспала, шумангеле у бирцуз! Но то морам рећи, ја сам хтео само до пола дванаест. Али шта ћеш кад је лепо друштво! Само, да не дознаду! Није ме ни бриге! Нико ме није видео ући. Могу сада лећи, па ћу казати да сам спавао целу ноћ. (Пође да угаси свећу на столу и у том смотри на столу писмо). Какво је то писмо? (Узме и чита). „Господину С. Грабићу, овде." То је на мене управљено. Шта ово може бити? (Отвори га и чита). „Господине, Ви сте једна лола" шта? (чита даље) „једна бекрија" ... ја бекрија? који целу ноћ тумарате" — откуд се брже боље дознало? ... „Ви не заслужујете да вас дочекам. Збогом! Мара." (Испусти писмо). Охо, мене, с опроштењем, терају из куће?! Мене, њиховог чику, који нисам жалио труда дан и по возити се да их посетим; мене, госта и припозната народњака, члана Матице, позоришта, друштва за радиност, певачког друштва, одборника у свима одборима и чувеног кортеша при свима рестаурацијама и посланичким изборима! И то све због тога што сам се мало провеселио! Но, томе се нисам надао! Дођи у свој род у госте да те после терају и називају лолом и бекријом! Лепо, врло лепо! Добро, кад ми већ друго не остаје, а ми ћемо торбу у шаке, па пут за уши! Е, јеси ли ти само народњак, мораш да страдаш! (Уђе у собу).