◄   ПРИЗОР IV ПРИЗОР V ПРИЗОР VI   ►

ПРИЗОР V
СОФКА и БЕРБЕРИН


СОФКА:
Али кад вам кажем да нема никога код куће...
БЕРБЕРИН:
Никога? Тим боље, где сам ја сам, ту сам ја први човек. Шта рекох? — Зар ви нисмо и иначе први људи, ми бербери, барбирери, иначе брице! Ко зна све новости по вароши? — Брица! Ко зна све тајне мушке и женске, без разлике? — Брица! Ко су најмузикалнији људи? — Брице. Сваки свира у тамбуру!... Ко зна све позоришне сплетке? — Брице. Они фризирају глумце!... Ко је примљен у најнижим и највишим круговима? — Брица, и увек брица! Хе, девојко, нисмо ли ми први људи на свету?!
СОФКА:
Само да вам нису руке тако црвене.
БЕРБЕРИН:
Не чини ништа, увек боље него да је чело црвено. Ха, шта велиш на ову пуну духа досетку, моја драга Софи?
СОФКА:
Ја се не зовем Софи, него се зовем Софка.
БЕРБЕРИН:
Пфуј. Софка!... То је тако просто!... Ал' свеједно, за кога је и добро је! Ја, на пример, ја се зовем Јоаким Сапун. Ха, шти велиш?!
СОФКА:
Није баш ни то најлепше име.
БЕРБЕРИН:
То ти не разумеш, као што не разумеш значај мога берберског положаја. Ми бербери, барбиери, брице, има ли што лепше на овоме свету? (Пева):

Бербери су први људа
То је стара ствар,
То не може сваки бити
За то треба дар!

Министар је моћан, силан,
Шалити се није,
Берберин га за нос вуче,
То јеет, кад га брије!

Кад се жена горопади
У глави јој црв,
Муж јој шаље по бербера
Да јој пушта крв!

Заман глумац и глумица
Улогу штудира
Не може је представљати
Док се не фризира!

Па и влада берберише
За народни клуб,
Све му хоће да извуче
Најоштрији зуб!

Зато вам и опет кажем,
То је стара ствар,
Не мож' сваки брица бити,
За то треба дар!

Но, шта велиш? Није ли тако, драга моја Софи? Ти ћутиш, каменита стено, и ништа не велиш, а ја велим да се то иде даље... Драга Софи, кажи господину своме да ћу кроз по сата опет доћи да га, то јест, обријем. А сада збогом... Ал' не, још имам ову билету да оставим. Само да ми је мало папира да је увијем. (Опази на земљи писмо). Ха, ево папира! (Увије билету). А билету ћемо овде оставити на столу. Тако! А сад, драга Софи, збогом остај! До виђења кроз по сата. (Загрли је и оде).