Чачански епитафи:Трнава
Чачански епитафи:Трнава преписани су са надгробних споменика у чачанском селу Трнава. Представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности.
- Овдје су тјелесни остаци
- Богом украшене дјевице
- ЂУРЂИЈЕ
- кћи Младена Вујовића.
- Учила је I разред
- школе девојачке
- па је грудна земља покри
- 24. јула
- у лепоме цвету
- од 12 година
- 1872. г.
- (...)
- Овде почива раб Божи
- МИЛАН
- син поч(ившег)
- Вуксана Шошића Трнавца.
- Поживи 19.г.
- Умре 29 новембра 1856. г.
- и оста му девојка
- под прстеном његовим.
- Овај биљег ударио му
- брат његов Лазо.
- (...)
- Пред овим спомеником
- почивају кости
- ВАСИЛИЈА ВУЈОВИЋА
- из Трнаве
- бившег председника Трнавске
- и тутор цркве
- у којој су га зликовци поткрали.
- Не мислише што је греота
- 200 дуката му однеше
- те је милостињом
- новац од људи покупијо
- и манастиру изложијо 1868. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му
- син Александар
- и унуци Павле и Максим Вујовић.
- Овде пред овим спомеником
- тихо почива
- блажено упокојени раб Божи
- ЈОВАН ПОПОВИЋ
- син Љубомира и Ане
- уважени и одлични житељ
- овога села Трнаве
- храбар војник
- и ађутант прве класе Народне војске
- у свима ратовима
- који је на велику тугу и жалост
- своје старе мајке, своје жене
- и своје троје нејаке дечице
- борећи се са својом тешком
- и неизлечивом болешћу
- испустио своју добру душу
- 2ог марта 1888. године
- у најлепшем цвету своје младости
- у 34ој години живота
- свог као цвет ружа кад увене.
- Вјечна је ему памјат
- и Бог да му душу прости.
- Тек му радња у напредак пође
- конац смрти и судбина дође
- тек његово тјело сложи (...)
- (...)
- Приђи ближе мили читатељу
- те прочитај ово надгробно слово
- а жалосно говори ми оно
- кога ова ладна плоча крије
- тога данас међу живим није.
- Овде почива раб божи
- ЈЕВРЕМ ТОДОСИЈЕВИЋ
- бивши председник општине трнавске
- без промене 12 г.
- и био је стараоц овдашње цркве,
- а у исто време бив. Поратник
- и главни домаћин и поживи 60 година,
- а умрије 27. фебруара 1889. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му споменик подигоше синови
- Тодосије, Аврам, Мијаило, Драгић
- 1908.
- Браћа Тодосијевић.
- (...)
- МЛАДЕНА ВУЈОВИЋА
- уваженог и првог домаћина овог села,
- дугогодишњег председника
- општине Трнавске,
- народног посланика и изасланика српског
- пред књаза Милана,
- члана Српског друштва црвеног крста,
- од кога је у српско-турском рату
- одликован друштвеном дипломом
- за ревносну помоћ браћи рањеницима.
- Поживео часно и поштено 57 година,
- а умро 25. јануара 1891.
- Овај му споменик подигоше његови
- ожалошћени синови Маријан и Радисав,
- ученици гимназије
- и кћери Разуменка, Кристина и Макрена.
- Грозна смрти та брзо ли лећеш
- нигде стати одморит се нећеш.
- Мили роде стани мало овде
- и прочитај споменик овај
- под којим почива
- блаженоупокојеног дична Срба
- РАНКА ТОДОСИЈЕВИЋА[a]
- бившег главног домаћина
- и председника суда општине
- Трнавске и Заблаћске,
- који чесно и богато поживи 55. г.
- а престави се у вечност
- 2 марта 1894. г.
- Бог да му душу прости.
- О сродници српски читатељи,
- не пролазите гроба мога,
- но спомените брата свога
- и видите кога ова ладна земља скрива,
- упокојеног раба Божијег
- РИСТА РУЖИЧИЋА
- уваженог грађанина
- и житеља овог села Трнаве
- а бившег председника
- општине Атеничке
- који од својег рођења
- чесно домађински поживи 60 год.
- а престави се у вечност
- 21 априла 1894. г.
- Богда му душу прости.
- О љубљени српски роде
- умољено стани мало овде
- да разумеш кога овде ладна земља
- скрива дична Срба
- ПЕТРОНИЈА ТОДОСИЈЕВИЋА
- поштованог грађанина
- и бившег кмета трнавског
- часно и домаћински поживи 85 год.
- а престави се у вечност
- 9 јануара 1896 год.
- Богда мудушу прости.
- Пред овим ладним спомеником
- земља сахрањује тјело
- дична Срба упокојеног
- ВЛАЈКА ТОДОСИЈЕВИЋА
- уваженог житеља села Трнаве
- бивши председник општине Трнавске
- више година био је стараоц
- овдашње цркве без промене 12 година
- који је непорочно послове њене обављао.
- За оваке врлине
- Влајко је стекао велико поштовање
- међу својим друговима и познаницима.
- Поживио је часно домаћински 53 године.
- Преставио се у вечност 13. јула 1903.
- Бог да му душу прости.
- Спомен овај подигоше му
- благодарни синови Милан и Иван.
- Приђи ближе ој Србине брате
- никад нисам ја мрзио на те.
- Прочитај ми то надгробно слово
- и види кога ова ладна плоча скрива
- дична Срба
- ВИТОМИРА РУЖИЧИЋА
- житеља села Трнаве
- бившег кмета тога села
- који је у доброј чести и поштовању
- међу својим суграђанима.
- Поживе 44 година
- а на велику тугу и жалост
- своје фамилије 15 маја 1904 г.
- Богда му душу прости.
- Пред овим спомеником
- лежи тело дичног Србина
- АРСЕНИЈА СИМОВИЋА
- бившег кмета села Трнаве.
- Ратовао је српски и турски рат
- 1876. и 78. г.
- Поживијо 80 г.
- Умро 6 марта 1907. године.
- Бог да му душу прости.
- (...)
- Пред овим спомеником у гробу
- почивају кости дичног Срба
- ЉУБОМИРА РУЖИЧИЋА
- бившег кмета села Трнаве
- и наредника у српско-турском рату 1876. г.
- Одликован са дипломом и медаљом
- од стране владаоца.
- Поживио 70. г. умро 1909.
- (...)
- (...)
- СВЕТОЗАР В. ВУЈОВИЋ
- из Трнаве
- који часно и поштено поживи 34. г.
- Умро је 4-ог јула 1910. г.
- и бив. каплар сталног кадра
- и часник општински.
- Умро је од капље на пречац.
- Богда мудушу опрости.
- (...)
- Овај споменик
- показује име
- храброг ратоборца
- КОСТУ ТАНОВИЋА
- из Трнаве
- бив. редов I чете
- I бат. 10 пука 3 позива
- и поживи 45 год.
- Учествовао је у рату
- 1912 и 1913 до 1914 год.
- Погинуо на положају
- на Мендолу код Смедерева
- 25 новембра 1914.
- Бог да му душу прости.
- Овај споменик
- подигоше му синови
- Мијодраг и Велимир
- Тановић.
- Овде почива тело
- дичног Србина покојног
- САВЕ РУЖИЧИЋА
- бившег кмета села Трнаве
- који поживи 52 год.
- а учествовао у рату
- 1886. и 1912. до 1915. г.
- Престави се 1. априла 1915.
- (...)
- Овај споменик
- показује име
- храброг ратоборца
- ЖИВКО МАРИНКОВИЋ
- из Трнаве
- бив. обавезника I чете,
- I батаљона 10 пука
- који у 39 г. свог живота
- јуначки борећи се у рату
- против Турака и Бугара
- и Аустријанаца
- од 1912. до 1915.
- Ту рани се 1 новембра.
- Умре од тешке ране
- 3. новембра 1915 год.
- у Младеновцу
- и ту је сахрањен.
- Бог да му душу прости.
- (...)
- Овде почива тело
- ЖИВКО СИМОВИЋ
- из Трнаве
- рођен 2. новембра 1881. г.
- Умро 24 децембра 1919. год.
- који учествова у све ратове
- од 1912-1918.
- Бог да му душу прости.
- (...)
Напомене
уреди- ↑ У српско-турском рату био „каваљерист народне војске који се храбро борио за славу и отечество србско под владом краља Милана Обреновића”.
Извор
уреди- Станић Радомир, „Знаменита Трнава”, Завичајно друштво Трнава (код Чачка), Београд, 2003.