Čačanski epitafi:Trnava

Čačanski epitafi:Trnava prepisani su sa nadgrobnih spomenika u čačanskom selu Trnava. Predstavljaju dragocena mikro-istorijska svedočanstva koja svedoče o žiteljima ovog sela tokom 19. i prve polovine 20. veka, osvetljavajući brojne društvene i životne okolnosti.


Ovdje su tjelesni ostaci
Bogom ukrašene djevice
ĐURĐIJE
kći Mladena Vujovića.
Učila je I razred
škole devojačke
pa je grudna zemlja pokri
24. jula
u lepome cvetu
od 12 godina
1872. g.
(...)


Ovde počiva rab Boži
MILAN
sin poč(ivšeg)
Vuksana Šošića Trnavca.
Poživi 19.g.
Umre 29 novembra 1856. g.
i osta mu devojka
pod prstenom njegovim.
Ovaj biljeg udario mu
brat njegov Lazo.
(...)


Pred ovim spomenikom
počivaju kosti
VASILIJA VUJOVIĆA
iz Trnave
bivšeg predsednika Trnavske
i tutor crkve
u kojoj su ga zlikovci potkrali.
Ne misliše što je greota
200 dukata mu odneše
te je milostinjom
novac od ljudi pokupijo
i manastiru izložijo 1868. god.
Bog da mu dušu prosti.
Ovaj spomen podigoše mu
sin Aleksandar
i unuci Pavle i Maksim Vujović.


Ovde pred ovim spomenikom
tiho počiva
blaženo upokojeni rab Boži
JOVAN POPOVIĆ
sin Ljubomira i Ane
uvaženi i odlični žitelj
ovoga sela Trnave
hrabar vojnik
i ađutant prve klase Narodne vojske
u svima ratovima
koji je na veliku tugu i žalost
svoje stare majke, svoje žene
i svoje troje nejake dečice
boreći se sa svojom teškom
i neizlečivom bolešću
ispustio svoju dobru dušu
2og marta 1888. godine
u najlepšem cvetu svoje mladosti
u 34oj godini života
svog kao cvet ruža kad uvene.
Vječna je emu pamjat
i Bog da mu dušu prosti.
Tek mu radnja u napredak pođe
konac smrti i sudbina dođe
tek njegovo tjelo složi (...)
(...)


Priđi bliže mili čitatelju
te pročitaj ovo nadgrobno slovo
a žalosno govori mi ono
koga ova ladna ploča krije
toga danas među živim nije.
Ovde počiva rab boži
JEVREM TODOSIJEVIĆ
bivši predsednik opštine trnavske
bez promene 12 g.
i bio je staraoc ovdašnje crkve,
a u isto vreme biv. Poratnik
i glavni domaćin i poživi 60 godina,
a umrije 27. februara 1889. god.
Bog da mu dušu prosti.
Ovaj mu spomenik podigoše sinovi
Todosije, Avram, Mijailo, Dragić
1908.
Braća Todosijević.


(...)
MLADENA VUJOVIĆA
uvaženog i prvog domaćina ovog sela,
dugogodišnjeg predsednika
opštine Trnavske,
narodnog poslanika i izaslanika srpskog
pred knjaza Milana,
člana Srpskog društva crvenog krsta,
od koga je u srpsko-turskom ratu
odlikovan društvenom diplomom
za revnosnu pomoć braći ranjenicima.
Poživeo časno i pošteno 57 godina,
a umro 25. januara 1891.
Ovaj mu spomenik podigoše njegovi
ožalošćeni sinovi Marijan i Radisav,
učenici gimnazije
i kćeri Razumenka, Kristina i Makrena.


Grozna smrti ta brzo li lećeš
nigde stati odmorit se nećeš.
Mili rode stani malo ovde
i pročitaj spomenik ovaj
pod kojim počiva
blaženoupokojenog dična Srba
RANKA TODOSIJEVIĆA[a]
bivšeg glavnog domaćina
i predsednika suda opštine
Trnavske i Zablaćske,
koji česno i bogato poživi 55. g.
a prestavi se u večnost
2 marta 1894. g.
Bog da mu dušu prosti.


O srodnici srpski čitatelji,
ne prolazite groba moga,
no spomenite brata svoga
i vidite koga ova ladna zemlja skriva,
upokojenog raba Božijeg
RISTA RUŽIČIĆA
uvaženog građanina
i žitelja ovog sela Trnave
a bivšeg predsednika
opštine Ateničke
koji od svojeg rođenja
česno domađinski poživi 60 god.
a prestavi se u večnost
21 aprila 1894. g.
Bogda mu dušu prosti.


O ljubljeni srpski rode
umoljeno stani malo ovde
da razumeš koga ovde ladna zemlja
skriva dična Srba
PETRONIJA TODOSIJEVIĆA
poštovanog građanina
i bivšeg kmeta trnavskog
časno i domaćinski poživi 85 god.
a prestavi se u večnost
9 januara 1896 god.
Bogda mudušu prosti.


Pred ovim ladnim spomenikom
zemlja sahranjuje tjelo
dična Srba upokojenog
VLAJKA TODOSIJEVIĆA
uvaženog žitelja sela Trnave
bivši predsednik opštine Trnavske
više godina bio je staraoc
ovdašnje crkve bez promene 12 godina
koji je neporočno poslove njene obavljao.
Za ovake vrline
Vlajko je stekao veliko poštovanje
među svojim drugovima i poznanicima.
Poživio je časno domaćinski 53 godine.
Prestavio se u večnost 13. jula 1903.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen ovaj podigoše mu
blagodarni sinovi Milan i Ivan.


Priđi bliže oj Srbine brate
nikad nisam ja mrzio na te.
Pročitaj mi to nadgrobno slovo
i vidi koga ova ladna ploča skriva
dična Srba
VITOMIRA RUŽIČIĆA
žitelja sela Trnave
bivšeg kmeta toga sela
koji je u dobroj česti i poštovanju
među svojim sugrađanima.
Požive 44 godina
a na veliku tugu i žalost
svoje familije 15 maja 1904 g.
Bogda mu dušu prosti.


Pred ovim spomenikom
leži telo dičnog Srbina
ARSENIJA SIMOVIĆA
bivšeg kmeta sela Trnave.
Ratovao je srpski i turski rat
1876. i 78. g.
Poživijo 80 g.
Umro 6 marta 1907. godine.
Bog da mu dušu prosti.
(...)


Pred ovim spomenikom u grobu
počivaju kosti dičnog Srba
LjUBOMIRA RUŽIČIĆA
bivšeg kmeta sela Trnave
i narednika u srpsko-turskom ratu 1876. g.
Odlikovan sa diplomom i medaljom
od strane vladaoca.
Poživio 70. g. umro 1909.
(...)


(...)
SVETOZAR V. VUJOVIĆ
iz Trnave
koji časno i pošteno poživi 34. g.
Umro je 4-og jula 1910. g.
i biv. kaplar stalnog kadra
i časnik opštinski.
Umro je od kaplje na prečac.
Bogda mudušu oprosti.
(...)


Ovaj spomenik
pokazuje ime
hrabrog ratoborca
KOSTU TANOVIĆA
iz Trnave
biv. redov I čete
I bat. 10 puka 3 poziva
i poživi 45 god.
Učestvovao je u ratu
1912 i 1913 do 1914 god.
Poginuo na položaju
na Mendolu kod Smedereva
25 novembra 1914.
Bog da mu dušu prosti.
Ovaj spomenik
podigoše mu sinovi
Mijodrag i Velimir
Tanović.


Ovde počiva telo
dičnog Srbina pokojnog
SAVE RUŽIČIĆA
bivšeg kmeta sela Trnave
koji poživi 52 god.
a učestvovao u ratu
1886. i 1912. do 1915. g.
Prestavi se 1. aprila 1915.
(...)


Ovaj spomenik
pokazuje ime
hrabrog ratoborca
ŽIVKO MARINKOVIĆ
iz Trnave
biv. obaveznika I čete,
I bataljona 10 puka
koji u 39 g. svog života
junački boreći se u ratu
protiv Turaka i Bugara
i Austrijanaca
od 1912. do 1915.
Tu rani se 1 novembra.
Umre od teške rane
3. novembra 1915 god.
u Mladenovcu
i tu je sahranjen.
Bog da mu dušu prosti.
(...)


Ovde počiva telo
ŽIVKO SIMOVIĆ
iz Trnave
rođen 2. novembra 1881. g.
Umro 24 decembra 1919. god.
koji učestvova u sve ratove
od 1912-1918.
Bog da mu dušu prosti.
(...)

Napomene

uredi
  1. U srpsko-turskom ratu bio „kavaljerist narodne vojske koji se hrabro borio za slavu i otečestvo srbsko pod vladom kralja Milana Obrenovića”.

Izvor

uredi
  • Stanić Radomir, „Znamenita Trnava”, Zavičajno društvo Trnava (kod Čačka), Beograd, 2003.