Црмничани (СМ)

0001 Чету купи Лекић Хасан-бего
0002 од крваве шехер Подгорице,
0003 малу чету четрдесет другах,
0004 ево пољем широкијем пође
0005 и горе се Туре прифатило
0006 докле дође Суторман планини,
0007 ту западе друму накрај пута
0008 па погеда зеленом планином:
0009 ал’ то иду три-четири друга,
0010 ондај Хасан дружби бесједио:
0011 "Немој који жећи џевердана
0012 приђе мога, браћо, не чујете
0013 на сокола Вучетића Марка."
0014 У то доше к њима Црничани,
0015 прижди пушку Лекић Хасан-бего
0016 на сокола Марка Вучетића,
0017 ал’ је Марку бог и срећа дала
0018 ни ране му пуста не зададе,
0019 паде јунак при зеленој трави,
0020 брешки пушки живи огањ даје,
0021 брешка пуче, а дружбу покличе,
0022 Хасан-бегу срце изгорјела.
0023 Кад виђеше подгорички Турци,
0024 плећи даше, а бјежати сташе,
0025 ал’ им не да Вучетићу Марко,
0026 но покличе, а за њим’ потече:
0027 "Веж’те, Турци, наопако руке!
0028 Ол’ ћу моју браћу покликнути,
0029 свјема ћу ви одасјећи главе!"
0030 Кад то чуше подгорички Турци,
0031 сами руке наопако вежу,
0032 најзадњему Марко свеза руке,
0033 па на рамо бачи џевердана
0034 злосретњега Лекић Хасан-бега,
0035 отле пође зеленом планином,
0036 за њим иду четрдест’ Тураках
0037 свезанијех наопако руках,
0038 ево иду крвавој Црмици
0039 у гиздаво село Бољевиће,
0040 на дворове сердара Пламенца.
0041 Кад их сердар бјеше угледао
0042 сестричићу своме бесједио:
0043 "Сестричићу, Вучетићу Марко!
0044 Ти, нећаче, моје десно крило!
0045 Откуд теби четрдес’ Тураках,
0046 те их водиш, синко, из планине,
0047 свезанијех наопако руках?"
0048 А Марко је њему бесједио:
0049 "Мој ујаче, Никола сердаре!
0050 Ја их јесам уфатило момче
0051 у Суторман високу планину
0052 с овом мојом узданом дружином."
0053 Па тек момче ријеч изговори,
0054 танка га је књига допанула
0055 од Алије Салиагинића,
0056 а вако му књигу пише Але:
0057 "Богом брате, Вучетићу Марко!
0058 Поклони ми брата Махмут-агу,
0059 ево теби осам кесах блага,
0060 а сувише његово оружје,
0061 оно ваља стотину дукатах."
0062 А кад Марка књига допанула,
0063 он Алији тако написао:
0064 "О Алијо Салиагинићу!
0065 Што будалиш и књигу ми пишеш
0066 да ти предам брата на откупе,
0067 не бих ти га данас поклонио
0068 да ми пошљеш и сто ћесах блага."
0069 У ријечи у којој бијаше
0070 он повика браћу у дружину
0071 те Турцима покидаше главе,
0072 окитише кулу сердареву.
0073 Црмничан’ма пјесна на поштење,
0074 на поштење и на дуго здравје,
0075 Бог им дао и срећу и здравље!