[Цвала ружа међ' два града]
Цвала ружа међ' два града;
За ту ружу нитко не зна,
Само једно турско момче;
Набрало је клобук руже,
Па је носи свјетлом цару. 5
Али цара дома није,
Сам' царица, госпојица.
Ал' царица цара буди:
"Ајд' устани свијетли царе!
Ево ј' дошло турско момче, 10
Набрало је клобук руже -
Шта ћемо му дара дати?"
"Подај љубо врана коња!"
Момче очи наоблачи,
А обрве насовури[1] - 15
Из чела му киша пада,
А из лица сусњежица,
Да он неће врана коња!
Цвала ружа међ' два града;
За ту ружу нитко не зна, 20
Само једно турско момче;
Набрало је клобук руже,
Па је носи свијетлу цару;
Али цара дома није,
Сам' царица, госпојица. 25
Ал' царица цара буди:
"Ајд' устани свијетли царе!
Ево ј' дошло турско момче,
Набрало је клобук цуже -
Чиме ћ'мо га даривати?" 30
"Подај љубо бијеле дворе!"
Момче очи наоблачи,
И обрве насовури -
Из чела му киша пада,
А из лица, сусњежица, 35
Да он неће бијеле дворе!
Цвала ружа међ' два града,
За ту ружу нитко не зна,
Само једно турско момче;
Набрало је клобук руже, 40
Он је носи свијетлу цару.
Али цара дома није,
Сам' царица, госпојица.
Ал' царица цара буди:
"Ајд' устани, свијетли царе! 45
Ево дошло турско момче,
Набрало је клобук руже -
Чиме ћ'мо га даривати?"
"Подај љубо ћерцу нашу!"
Момче очи разоблачи, 50
И обрве расовури -
Из чела му сунце сину,
А из лица мјесечина,
Да он оће ћерку нашу!
