Цар Константин мобу навалио

Цар Константин^[1] мобу навалио:
Двеста српа, триста везиоца,
На сам данак Огњану Марију,
До пладне су и плели и жњели,
А од пладне сузе проливали:
Громом бије громовник Илија,
Стрелом стреља Св. Пантелија,
Огњем гори Огњена Марија.
Тешила их сестра Магдалена:
„Не би громом громовник Илија,
Не стрел’ стрелом Св. Пантелија,
Не гор’ огњем Огњана Марија
Лазару је голема невоља:
У двору му љуба оболела
А у пољу пшеница прозрела.”

Имена лица од којих су забележене песме

Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 24., стр. 29.

1. По свој прилици име Константин овде је погрешно узето и треба да буде: „Цар Лазаре“ пошто се у даљем тексту вели да је Лазару а не Константину голема невоља. Уосталом и природније је да српски народ испева песму своме цару а не туђинскоме.