Car Konstantin mobu navalio

Car Konstantin^[1] mobu navalio:
Dvesta srpa, trista vezioca,
Na sam danak Ognjanu Mariju,
Do pladne su i pleli i žnjeli,
A od pladne suze prolivali:
Gromom bije gromovnik Ilija,
Strelom strelja Sv. Pantelija,
Ognjem gori Ognjena Marija.
Tešila ih sestra Magdalena:
„Ne bi gromom gromovnik Ilija,
Ne strel’ strelom Sv. Pantelija,
Ne gor’ ognjem Ognjana Marija
Lazaru je golema nevolja:
U dvoru mu ljuba obolela
A u polju pšenica prozrela.”

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Lenka žena Vase Stankovića, pisara opštinskog, iz sela Šarkamena.

Izvor

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 24., str. 29.

1. Po svoj prilici ime Konstantin ovde je pogrešno uzeto i treba da bude: „Car Lazare“ pošto se u daljem tekstu veli da je Lazaru a ne Konstantinu golema nevolja. Uostalom i prirodnije je da srpski narod ispeva pesmu svome caru a ne tuđinskome.