[Фала Богу, фала јединоме]
Фала Богу, фала јѳдиномѳ!
К'д се јадан Будим попалија
И краљѳва деца заробила:
Лепи Стефан од седам година
А Марија од срѳбрнѳ пелене, 5
Робовали девет годин д'на,
Већѳ ги се ропство досадило.
Па говори Стефан лудо дѳтѳ:
«Ајде, сестро, ми да побегнемо!
«Веће ми се, сестро, досадило, 10
«Чувајући царево атларе».
Па говори и млада Марија:
«И мѳнѳ се, брате, досадило.
«Плетѳјући царице ељпезен».
Па говорив до два луда деца: 15
«Да чекамо петак—турски светак,
«Цар ћѳ иде у белу џамију,
«А царица по було да скита,
«Нама he ни кључѳ оставити».
Па чекали петак турски светак. 20
Пa ги дође пѳтак турски светак,
Цар отидѳ у белу џамију,
А царица по булѳ да скита.
Њима су ги кључѳ оставили.
Па улегна Стефан лудо дѳтѳ, 25
Он улегна у клѳтѳ тамницѳ,
Па ми узе до три добра коња,
Стефан Шарца, а Марија Вранца
А на трѳћѳг благо товарили.
Па ми иду кроз поље широко, 30
Како звезда од ведрога неба.
Приближишѳ при тој слано море,
Ту говори Стѳфан лудо дете:
«Ђѳмиџида брате нѳрођени!
«Пренеси не преко овој море, 35
«Ево благо колико ти драго».
Одвѳдо ги млади ђемиџиjа,
Одведе ги преко слано море,
Пa ми идѳв низ Будима града,
То ми идѳв низ ново чаршије, 40
Што говорив Турци мѳђу себе:
«Ова дѳца као робљѳ да су,
«Ови коњи као царски да су».
Па ми идѳв до два луда деца,
Право идѳв екмѳџији младом, 45
Ту говори Стефан лудо:
«Екмѳџија, брате нерођѳни!
«Имате ли леба на продају»?
Говори му ѳкмѳџија млади:
«Чујете ли до два луда деца? 50
«Ево има девет годин дана,
«Како нам је краље забранија:
Јабанџија да не купи леба,
Но идито на краљѳва врата,
Тамо ћѳте леба ви добити.» 55
Отидоше до два луда деца,
Отидоше на краљѳва врата,
Па чукнаше алком на капију.
Излезѳ ги Гумрија довојка,
Говори гу Стефан лудо дете: 60
«Имате ли леба за продаву»?
Па ги викна краљица госпоја.
Улегнала до два луда деца,
Улегнашѳ у шарѳну собу
Од умора они су заспали — 65
Сестра брату на дѳсно колено,
А брат сѳстрѳ на тој лево рамо.
Па ги диза краљица госпођа:
«Дигните се до два луда деца!
«Да идете у бијѳлу цркву, 70
«Зѳ је данас највелики празник,
«Велик празпнк—свѳто васкрсењѳ,
«Народ ће ви добро даровати,
«A највише краље од Будима».
А к'д каза Стефан име своје, 75
Т'д ми писна госпођа краљица,
Њена писка до Бога се чула,
Па је онда гозбу учинила.
