У наше Смиље росне очице,
Росне очице и трепавице,
Уросила их рода жалећи.
Ћути не плачи, Смиљо девојко!
Ћути не плачи, не рони суза,
Не рони суза, не квари лица,
Није то лице мајка дојила,
Мајка дојила, да сузе кваре,
Већ је то лице мајка дојила,
Мајка дојила, да Јова љуби.

Извор

уреди

Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 131.