U naše Smilje rosne očice,
Rosne očice i trepavice,
Urosila ih roda žaleći.
Ćuti ne plači, Smiljo devojko!
Ćuti ne plači, ne roni suza,
Ne roni suza, ne kvari lica,
Nije to lice majka dojila,
Majka dojila, da suze kvare,
Već je to lice majka dojila,
Majka dojila, da Jova ljubi.

Izvor

uredi

Stevan Bošković, Bačvanske pesme. U Novome Sadu. Srpska narodna zadružna štamparija, 1879. str. 131.