[Усту, уступете]
Усту, уступете!
Што сте очи искривиле,
што сте зуби нацериле?
Идете доле, подоле;
у миринске земље, 5
у блато, воду да пијете,
зелену траву да пасете!
Испаде на горску мајку старац;
оче (Марка) да мори.
Напра'и се на вепра, 10
напра’и се на петла;
оче срце да му изобе,
оче памет да му попије.
Усту, усту, уступи се горска мајко!
Пошле две љуте змије 15
у зелене ливаде, у зелен бор.
По њег Циганка кућу закућила,
дом задомила.
Отишле две љуте змије,
попише му срце, 20
узеше му памет.
- Љуте змије, сестре да сте,
куде денусте од Циганче мозак,
куде денусте од Циганче памет?
- Мори, (Велико), бајалнице, 25
ми га тебе дадомо.
- Што је (Марку) у главу,
што је (Марку) у срце,
ја га узе, па га дадо вам.
Било на (Марка) црнило, 30
с’г на (Марка) црвенило,
а на оног црнило.
Усту, усту, уступете се незгоднице!
(377, бр. 251)