[Ustu, ustupete]
Ustu, ustupete!
Što ste oči iskrivile,
što ste zubi nacerile?
Idete dole, podole;
u mirinske zemlje, 5
u blato, vodu da pijete,
zelenu travu da pasete!
Ispade na gorsku majku starac;
oče (Marka) da mori.
Napra'i se na vepra, 10
napra’i se na petla;
oče srce da mu izobe,
oče pamet da mu popije.
Ustu, ustu, ustupi se gorska majko!
Pošle dve ljute zmije 15
u zelene livade, u zelen bor.
Po njeg Ciganka kuću zakućila,
dom zadomila.
Otišle dve ljute zmije,
popiše mu srce, 20
uzeše mu pamet.
- Ljute zmije, sestre da ste,
kude denuste od Ciganče mozak,
kude denuste od Ciganče pamet?
- Mori, (Veliko), bajalnice, 25
mi ga tebe dadomo.
- Što je (Marku) u glavu,
što je (Marku) u srce,
ja ga uze, pa ga dado vam.
Bilo na (Marka) crnilo, 30
s’g na (Marka) crvenilo,
a na onog crnilo.
Ustu, ustu, ustupete se nezgodnice!
(377, br. 251)
