Удар на овце бега Љубовића
0001 Вино пију до два побратима
0002 У Приморју, мјесту питомоме,
0003 Једно је Рокоција бане,
0004 Друго је Михаиле бане.
0005 Пошто се напојили вина,
0006 Но да рече Михаиле бане:
0007 „Фала Богу, мили побратиме,
0008 Чудна чуда Пивјанина Баја,
0009 Чудно ли га господари љубе!”
0010 Но му бане ријеч проговара:
0011 „Ја бих рад боље да га љубе,
0012 Он иде на турску крајину
0013 И доноси од Тураках главе!”
0014 Таде рече Михаиле бане:
0015 „А ја би ме не родила мајка,
0016 Хоћу силну окупити војску
0017 И повест’ је на турску крајину!”
0018 Како рече, за то не превари:
0019 Три стотине војске окупио.
0020 А кад војска на Грахово дође,
0021 Но да рече Рокоција бане:
0022 „Куд ће, браћо, наша војска?”
0023 Говори му хајдук Маркетане:
0024 „Чујеш ли ме, наш буљумбашо,
0025 Ми хоћемо с војском на Лукавац,
0026 На бијеле овце Љубовића!”
0027 Но му бане ријеч проговара:
0028 „Прој се од тога, хајдук Маркетане!
0029 Мож’ ли знати, јес’ ли запазио
0030 Кад те Турци уфатише жива,
0031 Но те Бока откупила за душу?”
0032 Хајдук му ријеч говорио:
0033 „Хајде, бане, у Котору граду,
0034 Те продаји свилу на боланџу,
0035 Купи благо да ме откупујеш,
0036 Ја на овце пођох Љубовића!”
0037 Скочи бане, на трагове пође,
0038 А Маркетан поведе хајдуке,
0039 Поведе их земном и ћенаром,
0040 Западе у Лукавац ранби.
0041 Кад сјутра дан и зора дође,
0042 Отворише овце Љубовића
0043 И пред њима бего на Лабуда.
0044 А на овце ударише хајдуци
0045 И бијеле овце плијенише,
0046 Шес’ турскијех главах окинуше
0047 И седмога Ћораштину Муја;
0048 Од хајдуках нико не погибе.
0049 Док кеиса бего на Лабуда
0050 И посјече Срдобољу Рада.
0051 Са безорја Турци кеисаше,
0052 Убише се огњем из пушаках.
0053 Ного виђи три стотине хајдуках
0054 Како бјеже подно поља равна,
0055 Крајевима подно гвоздовима,
0056 Иза себе метеризи граде,
0057 Те се бојем из пушака бране!
0058 Но дозива хајдук Маркетане:
0059 „Хај, ђе си ми, Кулузовић Мујо,
0060 Да камо ти танка парагуна,
0061 Ну гађи бега на Лабуда,
0062 Е ни хоће оштетит’ друга!”
0063 Но се Мујо намјерио близу,
0064 А упали танка парагуна,
0065 Не згоди бега но Лабуда,
0066 Но крилата под бегом Лабуда.
0067 Утекоше планином хајдуци,
0068 Ного вика бего Љубовића:
0069 „хај, ђе си ми, Кулузага сину,
0070 Дода’ мене хата четвртака,
0071 Лабуд ми је пусти погинуо
0072 И хајдуци овце оћераше!”
0073 Скочи Туре, хата му додаде,
0074 Бего му се бачи на рамена,
0075 Потрча трагом за хајдуком,
0076 Но сријеће на буљуке Турке
0077 Ђе носе мртве и рањене;
0078 Свак се натраг поврнуо,
0079 Некоме се боја досадило,
0080 А некоме неста џебеана.
0081 Мимо њих бего пролазио
0082 И за њим су два брата Ченгића
0083 И трећи хоџа Пиранића.
0084 Потрчаше зеленом планином,
0085 Кад бише насред друма пута,
0086 Ту нађоше хајдук-Маркетана.
0087 Ного вика бего Љубовића:
0088 „Хај, ђе си ми, Ченгић Ибраиме,
0089 Ха, донеси од хајдука главу!”
0090 Скочи Туре, на хајдука пође;
0091 Стан’ да видиш хајдук-Маркетана,
0092 Упали сјајна џефердара
0093 И Турчину срце опалио!
0094 Опет вика бего Љубовића:
0095 „Хај, ђе си ми, Ченгић вусеине,
0096 Хај, донеси од хајдука главу!”
0097 Скочи Туре, на хајдука дође;
0098 Хајдук пали двије кумбирлије,
0099 Муселиму срце опалио,
0100 И посјече оба Ченгића
0101 И узе им коња и оружје.
0102 Таде вика бего Љубовића:
0103 „Море, чу ли, хајдук Маркетане,
0104 Хој, хајдуче, да се помиримо,
0105 Да бој није на мене сваки дан!”
0106 Но му Марко ријеч проговара:
0107 „Ка’ ћемо се, бего, помирит’ —
0108 Плијених ти овце свеколике,
0109 Пет-шест сам ти окинуо глава
0110 И седмога Ћораштину Муја,
0111 А ти мене не уби никога,
0112 До посјече Срдобољу Рада,
0113 Преби’, бего, бруку за грдило!”
0114 Па се ондолен Марко подигнуо,
0115 На Грахово сустиже хајдука,
0116 Догнали су шес’ стотина оваца
0117 И седам су донијели глава.
0118 Ту су Марку шамлак учинили,
0119 А хојдоше преко Горе Црне,
0120 Док дођоше у Приморје равно.
0121 То је било, не знам је ли било.
