Udar na ovce bega Ljubovića
0001 Vino piju do dva pobratima
0002 U Primorju, mjestu pitomome,
0003 Jedno je Rokocija bane,
0004 Drugo je Mihaile bane.
0005 Pošto se napojili vina,
0006 No da reče Mihaile bane:
0007 „Fala Bogu, mili pobratime,
0008 Čudna čuda Pivjanina Baja,
0009 Čudno li ga gospodari ljube!”
0010 No mu bane riječ progovara:
0011 „Ja bih rad bolje da ga ljube,
0012 On ide na tursku krajinu
0013 I donosi od Turakah glave!”
0014 Tade reče Mihaile bane:
0015 „A ja bi me ne rodila majka,
0016 Hoću silnu okupiti vojsku
0017 I povest’ je na tursku krajinu!”
0018 Kako reče, za to ne prevari:
0019 Tri stotine vojske okupio.
0020 A kad vojska na Grahovo dođe,
0021 No da reče Rokocija bane:
0022 „Kud će, braćo, naša vojska?”
0023 Govori mu hajduk Marketane:
0024 „Čuješ li me, naš buljumbašo,
0025 Mi hoćemo s vojskom na Lukavac,
0026 Na bijele ovce Ljubovića!”
0027 No mu bane riječ progovara:
0028 „Proj se od toga, hajduk Marketane!
0029 Mož’ li znati, jes’ li zapazio
0030 Kad te Turci ufatiše živa,
0031 No te Boka otkupila za dušu?”
0032 Hajduk mu riječ govorio:
0033 „Hajde, bane, u Kotoru gradu,
0034 Te prodaji svilu na bolandžu,
0035 Kupi blago da me otkupuješ,
0036 Ja na ovce pođoh Ljubovića!”
0037 Skoči bane, na tragove pođe,
0038 A Marketan povede hajduke,
0039 Povede ih zemnom i ćenarom,
0040 Zapade u Lukavac ranbi.
0041 Kad sjutra dan i zora dođe,
0042 Otvoriše ovce Ljubovića
0043 I pred njima bego na Labuda.
0044 A na ovce udariše hajduci
0045 I bijele ovce plijeniše,
0046 Šes’ turskijeh glavah okinuše
0047 I sedmoga Ćoraštinu Muja;
0048 Od hajdukah niko ne pogibe.
0049 Dok keisa bego na Labuda
0050 I posječe Srdobolju Rada.
0051 Sa bezorja Turci keisaše,
0052 Ubiše se ognjem iz pušakah.
0053 Nogo viđi tri stotine hajdukah
0054 Kako bježe podno polja ravna,
0055 Krajevima podno gvozdovima,
0056 Iza sebe meterizi grade,
0057 Te se bojem iz pušaka brane!
0058 No doziva hajduk Marketane:
0059 „Haj, đe si mi, Kuluzović Mujo,
0060 Da kamo ti tanka paraguna,
0061 Nu gađi bega na Labuda,
0062 E ni hoće oštetit’ druga!”
0063 No se Mujo namjerio blizu,
0064 A upali tanka paraguna,
0065 Ne zgodi bega no Labuda,
0066 No krilata pod begom Labuda.
0067 Utekoše planinom hajduci,
0068 Nogo vika bego Ljubovića:
0069 „haj, đe si mi, Kuluzaga sinu,
0070 Doda’ mene hata četvrtaka,
0071 Labud mi je pusti poginuo
0072 I hajduci ovce oćeraše!”
0073 Skoči Ture, hata mu dodade,
0074 Bego mu se bači na ramena,
0075 Potrča tragom za hajdukom,
0076 No srijeće na buljuke Turke
0077 Đe nose mrtve i ranjene;
0078 Svak se natrag povrnuo,
0079 Nekome se boja dosadilo,
0080 A nekome nesta džebeana.
0081 Mimo njih bego prolazio
0082 I za njim su dva brata Čengića
0083 I treći hodža Piranića.
0084 Potrčaše zelenom planinom,
0085 Kad biše nasred druma puta,
0086 Tu nađoše hajduk-Marketana.
0087 Nogo vika bego Ljubovića:
0088 „Haj, đe si mi, Čengić Ibraime,
0089 Ha, donesi od hajduka glavu!”
0090 Skoči Ture, na hajduka pođe;
0091 Stan’ da vidiš hajduk-Marketana,
0092 Upali sjajna džeferdara
0093 I Turčinu srce opalio!
0094 Opet vika bego Ljubovića:
0095 „Haj, đe si mi, Čengić vuseine,
0096 Haj, donesi od hajduka glavu!”
0097 Skoči Ture, na hajduka dođe;
0098 Hajduk pali dvije kumbirlije,
0099 Muselimu srce opalio,
0100 I posječe oba Čengića
0101 I uze im konja i oružje.
0102 Tade vika bego Ljubovića:
0103 „More, ču li, hajduk Marketane,
0104 Hoj, hajduče, da se pomirimo,
0105 Da boj nije na mene svaki dan!”
0106 No mu Marko riječ progovara:
0107 „Ka’ ćemo se, bego, pomirit’ —
0108 Plijenih ti ovce svekolike,
0109 Pet-šest sam ti okinuo glava
0110 I sedmoga Ćoraštinu Muja,
0111 A ti mene ne ubi nikoga,
0112 Do posječe Srdobolju Rada,
0113 Prebi’, bego, bruku za grdilo!”
0114 Pa se ondolen Marko podignuo,
0115 Na Grahovo sustiže hajduka,
0116 Dognali su šes’ stotina ovaca
0117 I sedam su donijeli glava.
0118 Tu su Marku šamlak učinili,
0119 A hojdoše preko Gore Crne,
0120 Dok dođoše u Primorje ravno.
0121 To je bilo, ne znam je li bilo.
