Турско војевање на Беч
0001 Војску купи царе Татарине,
0002 По три пута по триста хиљада
0003 И ту му се мало војске чини;
0004 У војсци му Ћупурдист везиру,
0005 Татарину цару говораше:
0006 „Татарине, честито кољено,
0007 Ако ти се мало војске чини,
0008 Те не смијеш војевати шњоме,
0009 Дај ти мени хазне и лубарде,
0010 И топове чим бијеш градове
0011 И ђемије, на мору галије,
0012 Ја ћу, царе, с војском војевати,
0013 Сву силену војску преводити,
0014 На Пожуну, мјесту цесарову,
0015 Сву Њемачку земљу поробити,
0016 Код Беча ме ти, царе, дочекај,
0017 На Беч ћемо скупа ударити,
0018 Полак ћемо Беча освојити,
0019 До лијепе цркве Лазареве!“
0020 Кад то чуо царе Татарине,
0021 Једва тога царе дочекао,
0022 Што заиска све му дарина:
0023 Даде њему хазне и лубарде
0024 И топове чим бије градове.
0025 Војску води Ћупурдист везиру,
0026 Сву силену војску преводио,
0027 На Пожуну, цесарову мјесту,
0028 Сву Њемачку земљу поробио,
0029 Код Беча га царе дочекао
0030 И на Беч су скупа ударили,
0031 Полак б’јела освојише Беча,
0032 До лијепе цркве Лазареве.
0033 Турчин оца у звонику виче,
0034 О[д] лијепе цркве Лазареве,
0035 Баш канда је у мечиту своме,
0036 Те се шњиме клети Турци диче ─
0037 Турчин ори цркве и олтаре,
0038 А мечите прави и бунаре.
0039 Препаде се у Бечу цесаре,
0040 Пак написа једну књигу малу;
0041 Не пише је чим се књиге пишу,
0042 Него својом крви од образа,
0043 А печати уречимом црним,
0044 Пак’ је шаље у земљу Московску,
0045 А на руке Московит’ Јовану:
0046 „Пријатељу, Московит’ Јоване,
0047 И мој зете, бане Миовиле,
0048 Нијесам ти своје ћери дао
0049 Што си срцу моме омилио,
0050 Ван ако ми буде до потребе,
0051 Да ми дадеш војске неколико,
0052 Војсци рану три пуне године!
0053 А сада ми је за невољу тешку,
0054 Турци су ми на Беч ударили,
0055 Полак су ми Беча освојили,
0056 До лијепе цркве Лазареве,
0057 Турчин оџа у звонику виче,
0058 Баш канда је у мечиту своме ─
0059 Дај ми помоћ, од Бога ти била!“
0060 Књига дође у Московску земљу,
0061 А на руке Московит’ Јовану;
0062 Књигу штије Московит Јоване,
0063 Књигу штије, грозне сузе лије.
0064 Над њим стоји дите Миовиле,
0065 Подавио руке под пазуо;
0066 Пита њега дите Миовиле:
0067 „Вај, мој бабо, Московит’ Јоване,
0068 Откле књига, од кога ли града?
0069 Досад јеси књиге проштивао,
0070 Али н’јеси сузам’ и прол’јевао!“
0071 Тадај вели Московит Јоване:
0072 „Дите моје, бане Миовиле,
0073 Ево мени б’јела дође књига
0074 Од Беча , града бијелога,
0075 Твога таста, мога пријатеља,
0076 Да нам није своје ћери дао
0077 Што смо њему срцу омилили,
0078 Ван ако му буде до невоље,
0079 Да му дамо војске неколико,
0080 Војсци рану три пуне године ─
0081 Помоћ иште, од Бога нам била!
0082 Што ћу сада, сине, учинити
0083 Кад сам ти остарио јако,
0084 Ја не могу с војском војевати,
0085 Не могу се ја коња држати?
0086 Веће, дите, Миовиле бане,
0087 Оди, дите, у горње чардаке,
0088 На се мећи робу калуђерску,
0089 И припасуј сабљу ђемеркињу,
0090 Иузимљи копје од мејдана
0091 И на њему од злата јабуку,
0092 У јабуци два камена драга,
0093 Да се теби путовати види,
0094 Све по ноћи као по б’јелу дану,
0095 Три дни ода преко поља равна,
0096 А четири преко горе црне,
0097 Пак кад будеш насред горе црне,
0098 Ти ћеш наћи цркву рабајлију.
0099 Сјаши с коња, д’јете Миовиле,
0100 Те отвори цркву рабајлију,
0101 Пак ушећи у бијелу цркву,
0102 Пак отпојај свету литургију
0103 По закону роду христијанскому!
0104 Кад отпојаш свету литургију ...“
0105 [...........................................]
